Nešto više od 180.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji se može pripisati izloženosti koncentracijama sitnih čestica (PM2.5) koje premašuju smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u 2023. godini, stoji u najnovijoj proceni Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje.
U izveštaju "Šteta po ljudsko zdravlje od zagađenja vazduha u Evropi" se potvrđuje 19-godišnji trend smanjenja procenjenog uticaja na zdravlje usled dugoročne izloženosti na tri ključna zagađivača (sitne čestice, azot-dioksid i ozon). Međutim, gotovo svi stanovnici evropskih gradova (95%) su izloženi nivoima zagađenja koji su znatno iznad preporučenih vrednosti SZO.
Prerane smrti koje se pripisuju sitnim česticama smanjene su za 57% u EU između 2005. i 2023. godine. Ovo ukazuje da je cilj Akcionog plana EU za nultu zagađenost - smanjenje uticaja za 55% - ostvaren za 2023. godinu.
Ovogodišnja analiza se objavljuje uoči Foruma za čist vazduh EU, koji se održava 1. i 2. decembra u nemačkom Bonu. Događaj okuplja donosioce odluka, naučnike i predstavnike civilnog društva iz cele Evrope da razgovaraju o planovima za unapređenje kvaliteta vazduha.
Prerane smrti mogu da se spreče
Smanjenje zagađenja vazduha na preporučene nivoe moglo je da spreči 182.000 smrtnih slučajeva koji se pripisuju izloženosti sitnim česticama, 63.000 izloženosti ozonu (O₃) i 34.000 izloženosti azot-dioksidu (NO₂) u EU u 2023. godini, prema procenama EEA.
Zemlje istočne i jugoistočne Evrope trpe najznačajnije zdravstvene posledice zagađenja vazduha.
Kvalitet života značajno trpi
Pored prerane smrti, postoje bolesti povezane sa zagađenjem vazduha. Kod nekih bolesti koje zagađenje vazduha izaziva i/ili pogoršava, poput astme, glavni uticaj je lošije zdravstveno stanje. Kod drugih, poput ishemijske bolesti srca i raka pluća, posledica je prerana smrt. Nova saznanja ukazuju da zagađenje vazduha može izazvati i demenciju. Procene pokazuju da je teret demencije veći nego kod drugih relevantnih bolesti, navodi se u dokumentu EEA.
Nova pravila EU o kvalitetu vazduha
Revidirana direktiva o kvalitetu ambijentalnog vazduha, koja je stupila na snagu prošle godine, približila je standarde EU preporukama SZO. I dalje, zagađenje vazduha ostaje najveći ekološki zdravstveni rizik po Evropljane (posle drugih faktora kao što su izloženost buci, hemikalijama i rastućem uticaju toplotnih talasa povezanih sa klimatskim promenama).
Analiza EEA obuhvata 41 evropsku zemlju, uključujući 27 država članica EU, druge članice i zemlje saradnice EEA, kao i dodatne evropske mikrodržave. Turska nije uključena u procene za PM2.5 jer je broj dostupnih mernih stanica u pozadinskim područjima bio prenizak da bi se izradile mape koncentracija za sitne čestice. Zbog toga su procene za PM2.5 napravljene za 40 zemalja.
(EUpravo zato/EEA)