Nova studija Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) otkriva nepoštovanja propisa o bezbednosti hrane u cimetu koji se prodaje u maloprodajama EU.
"Kao deo napora Evropske komisije da se bori protiv prevara u sektoru začina i biljaka, naučnici JRC-a koristili su četiri inovativne metode za skrining razvijene u njihovim laboratorijama kako bi otkrili i identifikovali moguće prevare", navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Analiza je išla dalje od samo identifikovanja zamene cejlonskog cimeta. Takođe su ispitivali usklađenost sa važećim evropskim zakonodavstvom i međunarodnim standardima. Analizirano je ukupno 104 uzorka cimeta, od kojih je 44 bilo označeno kao cejlonski cimet, kupljenih u maloprodajama u 10 zemalja EU, kao i u Velikoj Britaniji, Srbiji i Šri Lanki.
Više od 66 posto analiziranih uzoraka nije ispunjavalo međunarodne standarde kvaliteta, bilo je neusklađeno sa zakonodavstvom EU o bezbednosti hrane, sumnjivo u pogledu prevare i/ili potencijalno prekoračilo dozvoljene limite kumarina. Kumarin je prirodni aromatični spoj prisutan u kasi i drugim biljkama, koji može biti toksičan za jetru.
Rezultati istrage mogu pomoći naučnoj zajednici i kreatorima politika da postave granične vrednosti za različite komponente cimeta i da odrede kada uzorak treba smatrati sumnjivim. Ovo će omogućiti detaljniji nadzor i pomoći nadležnim organima da preduzmu odgovarajuće akcije.
U 2023. cimet bio u grupi začina koji su se najviše uvozili u EU, odmah iza đumbira, paprike, bibera i kurkume. S obzirom na očekivani rast potražnje u narednim godinama, cimet postaje atraktivna meta za prevarante.
Postoje dve glavne botaničke vrste cimeta, Cejlonski cimet (Cinnamomum verum ili Cinnamomum zeylanicum Blume), poreklom sa Šri Lanke, i Kasija (Cinnamomum cassia ili Cinnamomum aromaticum), poreklom iz Mjanmara, jeftinija i nižeg kvaliteta, sa jačim ukusom, koja prirodno sadrži kumarin. U zavisnosti od tržišta, obe vrste često se označavaju jednostavno kao "cimet", što može dovesti do zabune.
JRC je sproveo sveobuhvatnu studiju primenjujući više metoda analize kako bi detektovao različite vrste prevara u sektoru. Pokazalo se da je čak 9 posto uzoraka označenih kao cejlonski cimet bilo potpuno ili delimično zamenjeno kasijom.
Ostale vrste prevare, kao što je zamena kore drugim delovima biljke, poput korena, lišća i cvetova, takođe su primećene u velikom broju uzoraka. Štaviše, oko 21 posto uzoraka nije ispunilo međunarodne standarde zbog visokog sadržaja pepela.
Studija je takođe pokazala da 9,6 posto uzoraka nije bilo u skladu sa maksimalnim dozvoljenim nivoom od 2 mg/kg za olovo, prema evropskom zakonodavstvu o bezbednosti hrane, a 31 uzorak bio je potencijalno opasan za decu zbog visokog sadržaja kumarina.
Vrste nepravilnosti u cimetu, uključujući prevarantske prakse, su raznovrsne i ne mogu se rešiti samo jednom analitičkom tehnikom; potrebne su standardizovane metode. Visok procenat neispravnih uzoraka cimeta na tržištu EU ukazuje da svi akteri u sektoru, kreatori politika, kontrolni laboratoriji i proizvođači moraju obratiti pažnju.
Studija predlaže analitičke tehnike koje se mogu koristiti kao skrining i potvrđujuće metode, a koje bi zvanični kontrolni laboratoriji mogli usvojiti za preciznije otkrivanje prevarantskih uzoraka.
Cimet i zakonodavstvo EU
Cimet koji se plasira na tržište EU mora biti u skladu sa nekoliko regulativa:
· Opšti principi i zahtevi zakonodavstva o hrani, osnivanje Evropske agencije za bezbednost hrane i propisivanje procedura u vezi sa bezbednošću hrane.
· Obaveza davanja informacija potrošačima.
· Maksimalni nivoi određenih kontaminanata u hrani, uključujući maksimalni nivo olova od 2,0 mg/kg u cimetu.
· Dodaci hrani, postavljajući maksimalni nivo 150 mg sumpor-dioksida/sulfita po kg u cimetu.
Pored toga, regulativa o aroma i određenim sastojcima sa aromatičnim svojstvima za upotrebu u hrani postavlja maksimalne nivoe kumarina u rasponu od 5 mg/kg u desertima do 50 mg/kg u tradicionalnim i/ili sezonskim pekarskim proizvodima označenim kao da sadrže cimet. Za kumarin prirodno prisutan u cimetu ne postoji specifična regulativa.
(EUpravo zato.rs)