Šta su PFAS i zašto predstavljaju problem?
PFAS (skraćeno od per- i polifluoroalkil supstance), nalaze se svuda oko nas, u vodi, hrani, ambalažama, kozmetici, pa čak i u odeći. Njihova specifičnost je njihov najveći problem, izuzetno su dugovečne te se akumuliraju u našem organizmu tokom vremena.
Upravo zato ih naučnici nazivaju "večitim hemikalijama".
Naučnici upozoravaju da su detinjstvo i adolescencija periodi kada svakako sa njima ne bi trebali da dolazimo u kontakt, a najnovije istraživanje objavljeno u časopisu Journal of the Endocrine Society, to dodatno i potvrđuje.
Studija je pratila decu od rođenja do tinejdžerskog uzrasta, a podrazumevala je merenja nivoa PFAS-a u različitim fazama razvoja.
Rezultati su pokazali moguću zabrinjavajuću vezu sa višim nivoima jedne od ovih hemikalija (PFOA), za koju tvrde da je povezana sa nižom gustinom kostiju u adolescenciji.
Efekat zavisi od trenutka izloženosti
Naučnici upozoravaju da efekat zavisi od toga kada je dete bilo izloženo hemikalijama, kao i da je uticaj izraženiji kod devojčica nego kod dečaka. Naime, upravo u adolescenciji se formira najveći deo koštane mase, koja određuje zdravlje kostiju tokom celog života.
Posledice dolaze kasnije, pa tako slabija gustina kostiju u mladosti može da poveća rizik od: lomova, osteoporoze i hroničnih problema sa skeletom u odraslom dobu.
Drugim rečima, ono čemu smo izloženi kao deca može da utiče na naše telo u decenijama koje dolaze.
Tema o uticaju "večitih hemikalija" na zdravlje čoveka je posebno važna u kontekstu činjenice da mi većinu vremena ni ne znamo da smo im izloženi. PFAS ulaze u organizam kroz vodu, hranu i svakodnevne proizvode, bez bilo kakvih simptoma ili upozorenja.
Naučnici studije naglašavaju da je smanjenje izloženosti, posebno u ranom detinjstvu, ključno za očuvanje zdravlja. Ova studija nas podseća na nešto što često zaboravljamo, zdravlje nije samo pitanje genetike ili navika, već i okruženja u kom odrastamo.
Izvor: Sciencedaily
