Sve je više ljudi koji imaju status izbeglica širom sveta, posebno u duhu ratova i razaranja koja su obeležila poslednjih nekoliko godina. To, međutim, ne znači da oni ne mogu da učestvuju na Olimpijskim igrama i da, čak i ako ne predstavljaju svoju državu, ne mogu imati tim. Naprotiv.
Da bi pomogao u podsticanju promena na Olimpijadi, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) osnovao je olimpijski tim za izbeglice.
Tim je debitovao 2016. na Olimpijskim igrama u Riju, pojavio se na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020, a biće ga i na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. To je prvi pokret ove vrste i nastavlja da daje šansu nekoliko desetina izbeglica da se takmiče.
Šta je izbeglički olimpijski tim?
Olimpijski tim za izbeglice MOK-a je zvanični tim koji se takmiči na Olimpijadi i sastoji se od 36 izbeglica.
Tim je stvoren 2016. godine kao način da se izbeglicama raseljenim širom sveta pruži prilika da se takmiče na Olimpijadi. Iako ne predstavljaju državu, oni imaju istu šansu da osvoje medalju u odgovarajućim disciplinama.
Predsednik MOK-a Tomas Bah želeo je da "pošalje poruku nade za sve izbeglice" kada je najavio stvaranje tima 2016. godine.
"Poželivši dobrodošlicu olimpijskom timu izbeglica na Olimpijske igre u Riju 2016, želimo da pošaljemo poruku nade za sve izbeglice u našem svetu. Iako nemaju reprezentaciju kojoj bi pripadali, zastave iza koje bi hodali, himnu, ovi sportisti izbeglice biće dočekani na Olimpijskim igrama sa olimpijskom zastavom i sa olimpijskom himnom, zajedno sa svih ostalih 11.000 sportista iz 206 nacionalnih olimpijskih komiteta u Olimpijskom selu".
Olimpijski tim izbeglica se utrostručio od 2016. Na prvom spisku bilo je samo 10 ljudi za tri sporta. Tim za 2020. imao je 29 ljudi u 12 sportova. Grupa 2024 je najveća od tada sa 36 sportista u 14 sportova.
"Ovo će biti simbol nade za sve izbeglice u svetu i učiniće svet svesnijim veličine ove krize. To je takođe signal međunarodnoj zajednici da su izbeglice ljudska bića i da predstavljaju deo društva", rekao je Bah.
Izbeglički tim će se takmičiti u 14 različitih sportova. Pojedine discipline imaju čak sedam takmičara iz tima, dok kanu slalom ima samo jednog. Džudo i tekvondo takođe imaju više sportista, odnosno šestoro i Petoro.
Izbeglički olimpijski tim se sastao u Normandiji pre Igara.
"Tim je mnogo porastao od kada sam se takmičio 2016. godine sa devet saigrača. Nažalost, i broj ljudi je proteranih iz svojih domova zbog sve većih ratova, sukoba i progona širom sveta. Hvala predsedniku na njegovoj viziji i svima vama što ste pomogli da to postane stvarnost, a takođe sam ponosan što sam danas ovde", rekao je Iieh Pur Biel, član odbora Olimpijske fondacije za izbeglice.
O Eieru Tesfoam Gebru, izbeglici na OI
Šta postojanje ovog tima znači za izbeglice, govori i svedočanstvo Selme Selma. Prema njenim rečima, nacionalne zastave su ionako donele previše zla, a zastave koje nose izbeglice su zastave nade i slobode.
"Istražujući Refuge tim, razmišljala sam o tome da li se sportisti osećaju manje vrednim jer ne nose zastave svojih zemalja. Da li možda misle da će ih svet sažaliti? Da li se plaše da neće biti prihvaćeni i da ovaj status znači da je to kraj, nema više Avganistana, Kameruna, Demokratske Republike Kongo, Kube, Eritreje, Etiopije, Irana, Južnog Sudana, Sudana, Sirije i Venecuele, već jedan izbeglički status koji signalizira da nemaju zemlju i da ne pripadaju nigde. Iskreno verujem da nije, jer umesto jedne nose zastavu nade i slobode i podsećaju nas da postoje i da su uspeli da budu tu, a to je značajnije od bilo koje nacionalne zastave. One su ionako donele previše zla. Pitala sam se i da li je izbeglički tim sada novi entitet, da li je tako dobio priznanje najvećeg sportskog događaja na svetu. Da li je to možda na neki način nacija u procesu konstituisanja, koja, slično romskoj populaciji u Evropi, formira za sebe državu rasutu po celom svetu", razmišlja Selma, prenosi Vog.
Ona se osvrnula i na sportistkinju Eieru Tesfoam Gebru. Ejeru je profesionalna biciklistkinja iz Etiopije. Međutim, politička nestabilnost u njenoj zemlji naterala ju je da pobegne, tražeći bolji život negde drugde, a posle godina borbe i prelaska iz Etiopije u Evropu, što verovatno ne može da zamisli um i telo koje nije iskusilo bar deo toga, Eiera ove godine nosi baklju deo puta do glavnog grada Francuske i svojim primerom podseća da vatra koju imamo u sebi gori i u najneverovatnijim uslovima.
"Njena priča nije samo o sportu, već o hrabrosti, istrajnosti i ogromnoj ženskoj snazi. Ejeru Gebru pokazuje da, bez obzira na prepreke, snovi mogu da se ostvare iako se ponekad ne čini tako. I dok je svet gleda kako nosi baklju, ona predstavlja nadu za sve one koji u strahu sede u redovima, sa malo ili bez hrane, koji se voze u pretrpanim kamionima i brodovima, i sanjaju da će jednog dana sve biti u redu i njen put od izbeglice do olimpijske heroine je inspiracija za sve nas, podsećajući da u svima postoji snaga, samo zavisi koliko kilometara na sat idemo".
(JA/EUpravo zato)