Na površini Tihog okeana odvija se proces koji bi u narednim mesecima mogao da utiče na vreme hiljadama kilometara daleko. Temperature okeanske vode prema trenutnim projekcijama mogle bi da dostignu vrednosti kakve do sada nisu zabeležene tokom prethodnih snažnih epizoda El Ninja.
Iako se ovaj fenomen ponavlja u prirodnim ciklusima na svakih 2 do 7 godina, naučnici upozoravaju da bi u budućnosti on mogao da se razvija u klimatskim uslovima koji se bitno razlikuju od onih iz prošlosti.
U radu objavljenom u časopisu The Lancet, krajem septembra 2026. godine, autori upozoravaju na mogućnost izuzetno snažnog El Ninja i ističu značaj pravovremene pripreme za njegove potencijalne posledice.
Prema prognozama na koje se pozivaju, anomalija srednje mesečne temperature površine mora potencijalno može da dostigne oko 3,9 stepeni Celzijusa. To bi znatno premašilo prethodno zabeleženu maksimalnu anomaliju od 2,75 stepeni tokom El Ninja koji se odvijao u sezoni 2015/2016. godine.
Kada se okean zagreje, menjaju se i vremenski obrasci
El Ninjo je deo prirodnog klimatskog sistema, koji podrazumeva smenjivanje toplih i hladnih faza u tropskom Pacifiku. Tokom El Ninja površinske vode u centralnom i istočnom tropskom Pacifiku postaju toplije nego što je uobičajeno. Time se menjaju cirkulacija u atmosferi, raspored padavina i obrasci kretanja vazdušnih masa.
Posledice se osećaju daleko od samog okeana: u pojedinim regionima povećava se rizik od obilnih kiša i poplava, dok drugi mogu da se suoče sa sušom, nestašicom vode i nepovoljnim uslovima za poljoprivredu.
On nije posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim aktivnostima, već je deo prirodne varijabilnosti klimatskog sistema. Međutim, odvija se u svetu u kojem su prosečne temperature već porasle usled emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Zašto je ovo važno u kontekstu zdravlja?
Upozorenje autora rada ukazuje na potrebu da se potencijalno snažan El Ninjo ne posmatra samo kao meteorološka zanimljivost. Njegove moguće posledice zahtevaju koordinisano delovanje institucija koje prate klimu, upravljaju vodnim resursima, štite poljoprivredu i planiraju odgovor na prirodne katastrofe.
Ipak, kada se uzme u kontekstu zdravlja klimatski ekstrem se ne završava na poplavljenim ulicama, suvim poljima sa niskim prihodima ili temperaturnim rekordima. One stižu i do ljudskog organizma, kroz toplotni stres, zagađen vazduh, nestašice vode, manjka hrane i širenja pojedinih zaraznih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da El Ninjo može da utiče na zdravlje ljudi posredno, menjajući uslove životne sredine od kojih zavise voda za piće, proizvodnja hrane, kvalitet vazduha i rasprostranjenost prenosilaca zaraznih bolesti. Intenzitet tih posledica razlikuje se od regiona do regiona, ali prethodna iskustva pokazuju da poremećaji u klimatskim obrascima mogu da prerastu u ozbiljne javnozdravstvene probleme.
Jedan od neposrednijih rizika jeste ekstremna vrućina. Kada telo više ne može efikasno da se rashladi, raste opasnost od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara, a dodatno se opterećuju srce i bubrezi.
Posebno su ugroženi stariji ljudi, mala deca, osobe sa hroničnim bolestima i oni koji rade na otvorenom ili žive u prostorima koji zadržavaju toplotu. U gradovima, gde beton i asfalt tokom dana akumuliraju toplotu, a noću je postepeno oslobađaju, organizam ponekad nema dovoljno vremena da se oporavi od dugotrajne izloženosti visokim temperaturama.
Prema procenama objavljenim tokom leta 2026., najmanje 35.000 ljudi umrlo je usled posledica toplotnih talasa u Evropi. Reč je o preliminarnoj proceni koja obuhvata podatke prikupljene iz nešto više od polovine zemalja ovog kontinenta, pa bi konačan bilans mogao da bude drugačiji.
Drugi rizik nastaje kada se promeni raspored padavina. Suše mogu da ograniče pristup vodi i smanje prinose useva, samim tim da uvećaju rizik od pothranjenosti. Sa druge strane, poplave mogu da kontaminiraju izvore vode i oštete kanalizacionu i zdravstvenu infrastrukturu. U takvim okolnostima raste opasnost od bolesti koje se prenose zagađenom vodom i hranom, dok izmenjene temperature i količina padavina u pojedinim područjima stvaraju povoljnije uslove za komarce koji prenose bolesti poput denge i malarije.
Postoji i manje vidljiva posledica. Požari koji mogu da prate izrazito sušne periode oslobađaju dim i sitne čestice koje pogoršavaju kvalitet vazduha, nadražuju disajne puteve i utiču na postojeće respiratorne i kardiovaskularne bolesti. Kada ekstremni vremenski događaji oštete zdravstvene ustanove, puteve ili lance snabdevanja, ljudima je teže da dođu do lekova i medicinske pomoći upravo onda kada im je ona najpotrebnija.
Zato se zdravstvene posledice El Ninja ne mogu svesti na jednu bolest ili jedan broj. One nastaju kroz lanac povezanih događaja, od promena u okeanu i atmosferi do uslova u kojima ljudi piju vodu, uzgajaju hranu, dišu i dobijaju zdravstvenu zaštitu.
Ono na šta apeluju autori članka objavljenog u The Lancet-u jeste da ukoliko klimatske prognoze ukažu na povećan rizik od vrućine, suše ili poplava, zdravstvene službe mogu da pripreme zalihe, pojačaju nadzor nad zaraznim bolestima i usmere pomoć ka najugroženijim zajednicama. U tom smislu, praćenje El Ninja nije samo zadatak klimatologa, već i deo pripreme zdravstvenih sistema za događaje čije posledice mogu da se protegnu daleko izvan vremenskog ekstrema.
(EUpravo zato)