Laboratorijska radnica iz Irkutske oblasti, zaposlena u Institutu koji proučava kugu, umrla je nakon teške upale pluća. Ubrzo su počele da kruže informacije o mogućoj plućnoj kugi - najtežem obliku koji se kapljičnim putem prenosi sa čoveka na čoveka, a gotovo 200 ljudi koji su potencijalno bili u kontaktu sa njom stavljeni su pod zdravstveni nadzor. Bolnice su privremeno ograničile rad, a slučaj je privukao pažnju međunarodne javnosti.
Ipak, najvažnija činjenica u ovom trenutku je da kuga u ovom slučaju nije potvrđena kao uzrok smrti 28-godišnje Darije Šipilove.
Ruska služba za zaštitu potrošača i javno zdravlje Rospotrebnadzor saopštila je da testiranja nisu pokazala prisustvo uzročnika kuge, dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da je u kontaktu sa ruskim zdravstvenim vlastima i da je rizik za opštu populaciju za sada nizak. Nema potvrđenih sekundarnih slučajeva, kako navodi Rojters.
Pa ipak, sama pomisao na kugu, nosi posebnu težinu. Vekovima unazad ova bolest je bila sinonim za smrt i agoniju. Pre nego što smo imali antibiotike, mikrobiologiju i savremenu epidemiologiju, jedna bakterija je pokazala koliko brzo nevidljivi svet mikroorganizama menja tok ljudske istorije.
Njeno ime je Yersinia pestis.
Bakterija koja živi između životinja, buva i ljudi
Kuga nije virus. Uzrokuje je bakterija Yersinia pestis, gram-negativni kokobacil koji prirodno kruži među određenim populacijama malih sisara i buva na njima. Upravo su buve ključan deo ove priče.
Kada se zaražena buva hrani krvlju životinje, bakterija može da pređe u njen digestivni sistem, a zatim, tokom narednog hranjenja, u novog domaćina. Tako se infekcija širi između životinja, a čovek postaje slučajni domaćin kada ga ujede zaražena buva.
Postoji još jedan važan put zaraze: direktan kontakt sa zaraženim životinjama, njihovim tkivima ili telesnim tečnostima. Ovde počinje priča o obliku bolesti koja je posebno važna u savremenom svetu i strahu od epidemije.
Kuga nije samo jedan oblik bolesti, postoje tri glavna klinička oblika: bubonski, septikemijski i pneumonični.
Bubonska kuga, bolest limfnih čvorova
Najčešći oblik je bubonska kuga. Nakon što bakterija uđe u organizam, najčešće preko ujeda zaražene buve, ona dospeva u limfni sistem. Najbliži limfni čvor počinje da otiče i postaje izuzetno bolan. Taj karakteristični otečeni limfni čvor naziva se bubon.
Uz visoku temperaturu, drhtavicu, slabost, glavobolju i bolove u telu, upravo su buboni vekovima bili jedan od prepoznatljivih znakova bolesti. Činjenica je da se bubonska kuga ne prenosi lako sa čoveka na čoveka. Problem nastaje kada bakterija iz limfnog sistema dospe u krvotok ili pluća, tada priča postaje mnogo ozbiljnija.
Plućna kuga je rizik od epidemije
Pneumonična (plućna) kuga je najopasniji oblik bolesti i tada govorimo o mogućnosti većeg prenosa među ljudima. Bakterija inficira pluća, a osoba razvija tešku upalu pluća, kašalj, otežano disanje i druge ozbiljne respiratorne simptome, koji uključuju i krvav ispljuvak. Upravo tada se menja i način širenja.
Osoba sa plućnom kugom može da izbaci bakteriju u okolinu putem kapljica tokom kašljanja, dok ih druga osoba može udahnuti. Prenos ovog oblika kuge između ljudi uglavnom zahteva blizak i direktan kontakt sa obolelom osobom koja već ima simptome.
CDC navodi da se bakterija prenosi putem velikih respiratornih kapljica koje ne ostaju dugo u vazduhu, a istorijski podaci pokazuju da je takav prenos uglavnom vezan za osobe koje žive sa obolelim ili ga neguju.
To znači da bi se, u teoriji, lanac prenosa mogao zamisliti ovako: zaražena životinja, buva, čovek, pneumonična kuga, respiratorne kapljice, blizak kontakt, drugi čovek. Upravo ovaj poslednji korak je ono što pneumoničnu kugu čini epidemiološki mnogo opasnijom od bubonske.
Kada je Crna smrt poharala trećinu Evrope?
Između 1347. i 1351. godine, Evropom je protutnjala pandemija koju danas nazivamo "Crna smrt".
Bila je to druga velika zabeležena pandemija kuge, a savremena istraživanja drevne DNK potvrdila su ulogu Yersinia pestis u njoj. Procene o smrtnosti variraju, ali Britannica navodi da je Crna smrt odnela približno trećinu stanovništva Evrope, dok SZO danas navodi da je tokom 14. veka u Evropi preminulo više od 50 miliona ljudi.
Brojke iz tog perioda treba posmatrati sa posebnom vrstom opreza: tada nismo imali ažurne registre stanovništva, a procene istoričara zavise od izvora i metodologije.
Ipak, bolest je stigla do Evrope upravo u svetu koji još nije znao da bakterije postoje.
Ljudi nisu mogli da vide neprijatelja, a nisu ni znali da ga prenose buve, kao i da su pacovi deo mnogo većeg ekološkog lanca. Najvažnije, antibiotika nije bilo ni na vidiku.
Istoričari razlikuju tri velike pandemije kuge kroz istoriju. Prva je počela u 6. veku, u vreme Justinijana, i nastavljala se u talasima tokom narednih vekova.
Druga pandemija je počela u 14. veku i obuhvata ono što danas nazivamo kao "Crna smrt", ali i kasnije epidemije koje su se u talasima vraćale sve do 19. veka u Evropi.
Treća pandemija počela je u Kini krajem 19. veka i, zahvaljujući modernom pomorskom saobraćaju, razotkrila novu dimenziju problema: bakterije više nisu morale da putuju samo preko kopnenih trgovačkih puteva, već ibrodovima.
Tokom 1894. godine, kuga je stigla do Kantona i Hongkonga. Upravo u Hongkongu francusko-švajcarski lekar Aleksandar Jersin izolovao je bakteriju koja će kasnije dobiti naziv Yersinia pestis, njemu u čast.
Za samo nekoliko godina kuga je stigla u različite delove Azije, Afrike, Evrope, Australije i obe Amerike. Tada je medicina prvi put počela da razume sa čime zapravo ima posla, i to je jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji kuge. Jer jednom kada znate da je uzročnik bolesti bakterija, onda možete da počnete i da tražite način da je zaustavite.
Šta se dešavalo u Mandžuriji 1910.?
Jedan od najupečatljivijih primera plućne kuge dogodio se početkom 20. veka u Mandžuriji. Velika epidemija izbila je 1910/11. godine i odnela na desetine hiljada života. Prema istorijskim podacima, oko 60.000 ljudi bilo je pogođeno epidemijom.
Lekar Vu Lienteh odigrao je ključnu ulogu u njenom zaustavljanju. Njegov pristup bio je radikalno jednostavan za ono vreme: izolacija obolelih, zaštita zdravstvenih radnika, kontrola kretanja i korišćenje maski.
Šta se zapravo trenutno događa u Rusiji?
Slučaj iz Irkutska je važan, ali ne zbog toga što trenutno predstavlja novu pandemiju, već zato što pokazuje koliko je kuga i dalje ozbiljna kada se pojavi sumnja na plućni oblik.
Ruske vlasti prate kontakte preminule laboratorijske radnice, dok SZO i evropske zdravstvene institucije motre na situaciju. Evropski centar za praćenje i sprečavanje bolesti (ECDC) je 6. oktobra saopštio kako nema prijavljenih sekundarnih slučajeva niti dokaza o prenosu među ljudima.
Dakle, trenutno nema osnova da se govori o novoj epidemiji kuge u Rusiji, ali postoji razlog da se svaki sumnjivi slučaj pažljivo istraži.
Danas možemo da identifikujemo Yersinia pestis, uspešno pratimo kontakte, efikasno izolujemo obolele i lečimo infekciju antibioticima. Kuga je među nama, ali ovog puta imamo sve potrebne alate da se sa njom izborimo.
(EUpravo zato)