U novim smernicama, objavljenim 23. septembra 2026. godine, SZO preporučuje nekoliko novih načina korišćenja postojećih metoda, uvodi dodatnu mogućnost za hitnu kontracepciju i poziva na oprez tamo gde naučni dokazi još nisu dovoljno čvrsti.
Istovremeno, organizacija pokušava da odgovori na jedno pitanje koje je decenijama bilo gotovo potpuno u drugom planu: šta ako deo odgovornosti za kontracepciju preuzmu muškarci?
Milioni ljudi žele da izbegnu trudnoću, ali ne koriste kontracepciju
Prema proceni SZO-a, oko 164 miliona žena koje žele da odlože ili izbegnu trudnoću ne koristi kontracepciju. Razlozi za to mogu biti brojni: od dostupnosti i cene do neželjenih dejstava, zdravstvenih okolnosti, ličnih preferencija i nedostatka odgovarajuće metode.
Zato proširenje izbora nije samo pitanje stvaranja novih proizvoda. Ponekad je dovoljno promeniti način na koji se postojeća metoda koristi, a upravo tu počinje deo novih preporuka.
Pilula ne mora nužno da prati kalendar
Kombinovane oralne kontraceptivne pilule tradicionalno se često uzimaju u ciklusima, uz pauze koje dovode do krvarenja nalik menstruaciji. Nove smernice SZO-a podržavaju mogućnost produženog ili kontinuiranog uzimanja kombinovanih oralnih kontraceptivnih pilula.
Prema novim preporukama, pilule mogu da se uzimaju duži period (do šest meseci) ili kontinuirano do godinu dana, kao alternativa klasičnom režimu.
To ne znači da bi svaka osoba trebala bez konsultacije sa lekarom da promeni način uzimanja svoje terapije. Režim zavisi od konkretnog preparata i zdravstvenog stanja, pa odluku o odgovarajućem načinu korišćenja treba donositi sa zdravstvenim radnikom.
Ali sama činjenica da postoje različiti režimi pokazuje kako se razumevanje kontracepcije promenilo. Cilj više nije samo da se trudnoća spreči, već pronaći opciju koja se može uklopiti u stvarni život osobe koja je koristi.
Implantat koji traje duže
Slična logika stoji iza još jedne preporuke. SZO podržava korišćenje određenih kontraceptivnih implantata do pet godina.
Kontraceptivni implantati su mali sistemi koji se postavljaju ispod kože i postepeno oslobađaju hormon koji sprečava trudnoću. Njihova prednost je što korisnik ne mora svakog dana da se seti da uzme pilulu.
Duže trajanje implantata znači i manje poseta zdravstvenim ustanovama radi zamene, manje procedura i potencijalno manje troškova. Za nekoga kome svakodnevno uzimanje tablete nije praktično, takva razlika je značajna.
Još jedna mogućnost za hitnu kontracepciju
Nove smernice donose promenu i kada je reč o hitnoj kontracepciji. SZO preporučuje mifepriston kao dodatnu opciju za hitnu kontracepciju, koji se uzima što je pre moguće, a u roku od pet dana nakon nezaštićenog seksualnog odnosa.
Prema dokazima koje SZO navodi, doze mifepristona od 10 do 50 miligrama verovatno su bezbedne i efikasne u poređenju sa drugim metodama hitne kontracepcije.
Ovde je važno da se naglasi, kako se hitna kontracepcija razlikuje od lekova koji se koriste za prekid već postojeće trudnoće. Hitna kontracepcija služi za sprečavanje trudnoće nakon seksualnog odnosa, a ne za prekid trudnoće koja je već nastupila.
Kao i kod drugih medicinskih metoda, dostupnost i konkretna primena zavise od nacionalnih pravila i preporuka zdravstvenih službi.
Jedan od zanimljivijih delova novih smernica nije ono što SZO preporučuje, već ono gde preporuka još izostaje. Organizacija poziva na dodatna istraživanja ormeloksifena, jer postojeći podaci o njegovoj bezbednosti nisu dovoljni za njegovo uključivanje u programe planiranja porodice.
Slično tome, SZO ne preporučuje uključivanje kontraceptivnih pilula koje sadrže kinestrol u nacionalne programe zbog ograničenih dokaza i izveštaja o ozbiljnim neželjenim događajima.
Širenje izbora ne znači da svaka potencijalna metoda automatski postaje preporučena. Naprotiv, što je više proizvoda i pristupa dostupno, to je važnije znati za koje od njih postoje dovoljno pouzdani dokazi.
A gde su muškarci u ovoj priči?
Ako pogledamo današnje mogućnosti muške kontracepcije, spisak je znatno kraći. Kondomi, prekinuti seksualni odnos i vazektomija čine najveći deo dostupnih metoda koje muškarci mogu neposredno da kontrolišu.
Ipak, prema podacima koje SZO navodi, oko 30 odsto parova oslanja se na neku mušku metodu kontracepcije.
To otvara prostor za pitanje koje se dugo postavljalo u istraživačkim laboratorijama: da li bi muškarci koristili nove metode kada bi im bile dostupne? Istraživanje koje SZO navodi, sugeriše da bi odgovor možda mogao da bude potvrdan.
U studiji sprovedenoj u četiri zemlje sa niskim i srednjim prihodima, više od 75 odsto ispitanih parova navelo je da bi bilo spremno da koristi novu mušku kontraceptivnu metodu.
Više od 85 odsto žena izjavilo je da bi imalo poverenja u svoje muške partnere da preuzmu odgovornost za kontracepciju. Naravno, spremnost iskazana u istraživanju nije isto što i stvarno ponašanje kada se konkretan proizvod pojavi na tržištu.
Ali rezultati daju istraživačima važan podatak: potencijalno postoji interesovanje za proširenje kontraceptivnih opcija i za muškarce.
SZO je zato razvila svoj prvi Ciljni profil proizvoda za muške kontraceptivne metode. Takav dokument nije gotov lek niti najava da će se određeni proizvod uskoro naći u apoteci.
Njegova svrha je da definiše šta bi buduća metoda trebalo da ispuni: od bezbednosti i efikasnosti do prihvatljivosti i pristupačnosti.
Ideja je da istraživačima, finansijerima i kompanijama pruži jasnije smernice o tome kakav proizvod ima smisla razvijati.
U laboratorijama se trenutno istražuju i hormonske i nehormonske muške kontraceptivne metode, a nekoliko kandidata nalazi se u naprednim kliničkim ispitivanjima.
Ako razvoj bude uspešan, novi reverzibilni muški kontraceptivi mogli bi da se poajve na tržištu tokom narednih pet do deset godina.
To je, međutim, vremenska procena zasnovana na trenutnom razvoju istraživanja, a ne garantovani rok. Kandidati u kliničkim ispitivanjima moraju da prođu kroz dodatna ispitivanja bezbednosti i efikasnosti pre eventualnog odobrenja.
Kontracepcija nije ista za svakoga
Kontracepcija nije proizvod koji se jednostavno izabere sa police. Ista metoda za jednu osobu može da bude praktična, dok za drugu nije prihvatljiva zbog neželjenih dejstava, načina života, zdravstvenog stanja ili ličnih preferencija.
Neko želi metodu koju ne mora da pamti svakog dana. Neko želi potpunu kontrolu nad trenutkom kada će je koristiti. Neko želi mogućnost da je brzo prekine. Neko ne želi hormone.
SZO upravo izbor vidi kao jedan od ključnih elemenata kvalitetnog planiranja porodice.
Stoga svoje nove smernice pokušavaju da prošire u nekoliko pravaca. A možda će budućnost doneti i svet u kojem izbor neće zavisiti samo od toga ko može da zatrudni, već i od toga ko u paru može i želi da preuzme deo odgovornosti za sprečavanje trudnoće.
(EUpravo zato/WHO)