Kada je reč o ženskom reproduktivnom zdravlju, mitovi se ne zadržavaju samo na društvenim mrežama. Oni prelaze "granice" brige o zdravlju, mešaju se u partnerske odnose, stvaraju osećaj krivice i straha, utiču na odluke o zaštiti i ponekad budu i razlog zbog kog žena odlaže pregled.
Jedan pozitivan nalaz može da pokrene pitanje: "Odakle mi ovo?". Jedan simptom može da bude pripisan stresu ili menstruaciji, dok njegovo odsustvo lako postane izgovor da se pregled odloži za još nekoliko meseci.
Zato je prema rečima prim. dr Igora Plješe, ginekologa akušera, važno da se razlikuje ono što zvuči ubedljivo od onoga što medicina zaista zna. Kroz svoj rad često je mogao da čuje razne mitove, jedan od njih je i "ukoliko neko ima HPV, to znači da je partner bio neveran".
Činenjica je da je ovo jedan od mitova koji ima najmanje veze sa medicinom, a može da izazove najviše problema u partnerskom odnosu. HPV je veoma česta infekcija. Postoji više od 200 poznatih tipova HPV-a, a gotovo svi seksualno aktivni ljudi tokom života dolaze u kontakt sa nekim od njih. Infekcija u većini slučajeva prolazi bez simptoma, jer se organizam sam izbori.
Ono što je možda još važnije u celoj priči jeste da pozitivan HPV test ne može da kaže kada je žena dobila infekciju, niti od koga.
"HPV infekcija nije znak da je neko bio neveran. Svaka osoba je nosilac nekog od ogromnog broja tipova HPV-a. Prenosi se seksualnim kontaktom i neko može da ima HPV virus dugi niz godina, a da nije ni svestan toga, do trenutka kada dođe do značajnog pada imuniteta i "oslobađanja" virusa," objašnjava on.
Iako sam HPV često ne izaziva ozbiljne posledice, problem predstavlja dugotrajna infekcija visokorizičnim tipovima. Ona dovodi do promena na ćelijama grlića materice koje, ukoliko se ne otkriju i ne leče, tokom vremena napreduju u karcinom. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi podatke da oko 90 odsto HPV infekcija prođe spontano.
Upravo iz tog razloga je nakon pozitivnog HPV nalaza važnije pitanje "šta dalje?", a ne "ko je kriv?".
Da li nas kondom štiti 100 odsto?
Kondom značajno smanjuje rizik od prenosa brojnih polno prenosivih infekcija, ali kod HPV-a ne pruža potpunu zaštitu, jer virus zahvata i kožu koja nije prekrivena kondomom. Drugim rečima, kondom značajno umanjuje rizik, ali ne može da ga eliminiše.
"Problem je HPV kod koga ne postoji stopostotna zaštita, ali postoji studija koja ukazuje da redovna upotreba kondoma značajno smanjuje količinu virusa u ćeliji," kaže dr Plješa.
Ovde je važno da se spomene i da uz kondom, postoji još jedan važan alat u prevenciji HPV infekcije, a to je vakcinacija. HPV vakcina može da spreči infekcije tipovima virusa koji su povezani sa razvojem karcinoma. SZO vakcinu, zajedno sa skriningom i lečenjem prekanceroznih promena, navodi kao ključnu meru u prevenciji raka grlića materice.
U Srbiji je tokom 2024. godine od raka grlića materice preminulo 410 žena, dok je kod 1.048 žena iste godine postavljena dijagnoza, prema podacima Instituta "Dr Milan Jovanović Batut".
Odsustvo simtoma znači da ne moram kod ginekologa
Gotovo u svim granama medicine, lekari često čuju da odsustvo simptoma znači i da nema potrebe da se poseti lekar, žensko reproduktivno zdravlje nije izuzetak.
"Odsustvo simptoma bolesti nije razlog da se ne ide na redovne kontrole jer određene, najteže bolesti kao karcinom grlića materice i jajnika, kada ispolje simptome najčešće se radi o odmaklim stadijumima koji sa sobom nose smanjenu stopu preživljavanja i otežavaju lečenje i izlečenje", kaže dr Plješa.
Cilj preventivnih pregleda nije samo da se pronađe karcinom, već da otkrije promene u fazi kada one mogu da se prate ili leče pre nego što postanu kancerogene, kako bi pacijentkinja imala što veće šanse za uspešno izlečenje, a samim tim i za kvalitetan život.
Potreba za HPV testom, citologijom ili nekim drugim pregledima zavisi od uzrasta, prethodnih nalaza, vakcinalnog statusa i individualnog rizika. Savremene evropske preporuke sve više se zasnivaju upravo na proceni rizika kod svake pacijentkinje ponaosob, ali ono što je zajedničko svima njima: žena ne treba da čeka da problem postane ozbiljan kako bi potražila savet lekara.
Redovna kontrola je važna
Poruka našeg sagovornika za kraj je jednostavna: "Apel svim ženama je da redovno, jednom godišnje, posete svog ginekologa i odrade sistematski pregled, jer sve što se desi unutar te godine, ne može da bude toliko strašno da se ne može rešiti na adekvatan i zadovoljavajući način sa dobrom prognozom za kvalitetan život."
Intervali pojedinačnih skrining pregleda mogu da se razlikuju i treba ih uskladiti sa preporukama lekara i individualnim rizikom. Ipak, suština preventive ostaje ista: ne posećivati ginekologa samo kada postoji želja za trudnoćom ili tokom iste, i ne čekati da telo pošalje upozorenje da nešto nije u redu.
Koliko je prevencija važna, najbolje pokazuju podaci o ginekološkim karcinomima u Srbiji.
Među njima se izdvajaju rak jajnika, grlića materice i endometrijuma, a prema podacima za 2024. godinu, od raka jajnika preminulo je oko 430 žena, od raka grlića materice 410, dok je rak endometrijuma bio uzrok smrti kod oko 300 žena.
U celoj ovoj priči, najviše pažnje privlače brojke vezane za rak grlića materice, jer se veliki broj slučajeva može sprečiti vakcinom protiv HPV-a i redovnim skriningom, odnosno otkrivanjem i lečenjem prekanceroznih promena pre nego što prerastu u karcinom. Stoga, pravovremeni pregledi nisu samo rutinska preporuka, već važan deo brige o zdravlju žena.
Kampanja "Tvoj lekar ima nešto da ti kaže" deo je projekta WMG fondacije "Prevencija kao garancija", koji ima za cilj da javnosti približi značaj prevencije, pravovremenog informisanja i dostupnosti pouzdanih zdravstvenih informacija. U okviru kampanje stručnjaci iz različitih oblasti medicine govore o najčešćim zdravstvenim mitovima, nedoumicama pacijenata i savremenim pristupima prevenciji, dijagnostici i lečenju.
(EUpravo zato)