Ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorima, prozori se ređe otvaraju, a svakodnevni kontakti postaju intenzivniji. U takvom okruženju grip brzo nalazi put od jedne osobe do druge.
Za većinu grip znači nekoliko dana visoke temperature, kašlja, bolova u mišićima i izraženog umora. Ali za neke, naročito starije osobe, malu decu, trudnice i ljude sa određenim hroničnim bolestima, infekcija može da bude daleko ozbiljnija. Komplikacije potencijalno uključuju upalu pluća i hospitalizaciju.
Zato se početak jeseni posmatra i kao trenutak za pripremu. Baš kao što menjamo garderobu kada temperature počnu da opadaju, početak nove sezone gripa prilika je da misli o merama kojima možemo da umanjimo rizik od infekcije, daljeg prenošenja i na kraju potencijalnih komplikacija.
Jedna od najvažnijih mera jeste vakcinacija.
Zašto se vakcina protiv gripa menja svake godine?
Grip nije virus koji iz godine u godinu ostaje isti. Njegov genetski materijal se menja, a pojedini sojevi postaju dominantniji tokom jedne sezone u odnosu na prethodnu. Zbog toga se sastav sezonske vakcine redovno prilagođava sojevima za koje stručnjaci očekuju da će cirkulisati.
Za sezonu 2026/27. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučila je sastav vakcina za severnu hemisferu na osnovu globalnog praćenja virusa i podataka o njihovom širenju.
U SAD je FDA takođe preporučila ažuriranje za sve tri komponente vakcine u odnosu na sezonu 2025/26, uključujući komponentu usmerenu protiv nove podgrupe virusa A(H3N2) koja se širila tokom prethodne sezone.
Drugim rečima, vakcina protiv gripa nije "ista vakcina svake godine". Ona se prilagođava virusu koji se neprestano menja.
Kada je najbolje vreme za vakcinaciju?
Za većinu ljudi vakcinacija se preporučuje tokom septembra ili oktobra, pre nego što se grip raširi u populaciji. Ipak, ukoliko se propusti trenutak na početku jeseni, to ne znači da je vakcinacija i nakon početka jeseni beskorisna.
Prema preporukama CDC-a, vakcinacija treba da se nastavi tokom sezone sve dok postoji mogućnost da će vakcina pružiti zaštitu. To je važno jer sezona gripa ne počinje svuda istog dana, niti se završava kada kalendar pokaže početak proleća. Virus nastavlja sa cirkulacijom i kasnije.
Ko treba da razmisli o zaštiti?
Simptomi gripa mogu da se manifestuju i kod zdravih ljudi ako im je u trenutku infekcije imuni sistem oslabljen, ali rizik od ozbiljnih komplikacija nije jednak za sve.
Posebnu pažnju treba da obrate starije osobe, mala deca, trudnice i ljudi sa određenim hroničnim zdravstvenim stanjima ili oslabljenim imunitetom. Za njih infekcija predstavlja veći zdravstveni rizik nego za zdravu odraslu osobu.
Važno je i to da zaštita nije samo individualna odluka. Kada se smanji mogućnost da virus cirkuliše među ljudima, štite se i oni koji su posebno ranjivi ili ne mogu da budu vakcinisani.
Grip nije isto što i prehlada
Iako se često koriste kao sinonimi, grip i obična prehlada nisu ista bolest.
Prehlada se često razvija postepeno i obično izaziva blaže simptome, poput curenja nosa, kijanja i bola u grlu. Grip, s druge strane, može da počne naglo, osoba se u roku od nekoliko sati oseća potpuno iscrpljeno, uz visoku temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i izražen umor.
Upravo zbog toga grip ne treba da se posmatra samo kao "jača prehlada". Kod pojedinih ljudi on može da dovede do ozbiljnih komplikacija.
Zaštita počinje pre prvog talasa
Vakcina nije jedina mera zaštite od gripa.Redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje imaju simptome i ostajanje kod kuće kada smo bolesni takođe, pomažu u smanjenju širenja respiratornih virusa.
Ali priprema za sezonu počinje pre nego što broj obolelih počne da raste.
Kada se pojave prvi slučajevi gripa, pitanje više nije da li će virus stići, već koliko će se brzo širiti i ko će biti najviše pogođen. Zato je početak jeseni dobar trenutak da se informišemo o preporukama za vakcinaciju i, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, razgovaramo sa izabranim lekarom o tome koja zaštita je za nas najprikladnija.
(EUpravo zato/Mejo klinika)