Takav način života omogućava da društvo funkcioniše 24 sata dnevno, ali naučnici sve više upozoravaju da dugogodišnji rad u smenama nije samo pitanje umora.
Istraživanja pokazuju da narušavanje prirodnog cirkadijalnog ritma ostavlja dubok trag na gotovo svim organima, od mozga i srca, preko metabolizma, do imunog sistema. Toliko da je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) noćni rad koji remeti biološki ritam, svrstala u grupu faktora koji su verovatno kancerogeni za ljude.
Biološki upravljač organizma
U osnovi problema nalazi se cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji tokom približno 24 sata reguliše gotovo sve procese u organizmu. Smenjuju se lučenje hormona, telesna temperatura, krvni pritisak, varenje, aktivnost imunih ćelija i sposobnost mozga da obrađuje informacije.
Glavni "dirigent" ovog sistema nalazi se u mozgu, u suprahijazmatskom jedru hipotalamusa, a on najsnažniji signal dobija upravo od svetlosti. Kada čovek radi pod jakim osvetljenjem tokom noći, a zatim pokušava da spava po danu, organizam dobija kontradiktorne informacije. Posledica je hronična desinhronizacija biološkog sata, odnosno stanje u kom različiti organi ne rade u istom ritmu.
Iako se mnogi radnici vremenom naviknu na noćne smene, istraživanja pokazuju da se mozak retko u potpunosti prilagođava. Najčešće posledice obuhvataju slabiju koncentraciju, usporene reakcije, veći broj grešaka, probleme sa pamćenjem i povećan rizik od saobraćajnih i nezgoda na radu.
Poseban problem predstavlja činjenica da je san tokom dana obično kraći nego noću, pa organizam nikada ne uspeva da nadoknadi vreme koje mu je potrebno za odmor.
Ispadanje iz ritma
Studije pokazuju da poremećen cirkadijalni ritam dovodi do povećane insulinske rezistencije, većeg rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti, masne jetre i poremećaja nivoa holesterola. Jedan od razloga je taj što ćelije različito reaguju na insulin tokom dana i noći, pa ista količina hrane nema isti metabolički efekat u različito vreme.
Dugogodišnji smenski rad povezan je i sa većim rizikom od hipertenzije, koronarne bolesti srca i moždanog udara. Naučnici smatraju da iza toga stoji kombinacija više faktora: hronični nedostatak sna, povećan nivo hormona stresa, poremećaj krvnog pritiska i upalni procesi koji se vremenom razvijaju u organizmu.
Tokom noći organizam normalno proizvodi melatonin, hormon koji reguliše san, ali ima i važnu ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Izlaganje svetlosti tokom noćnih smena smanjuje lučenje melatonina, dok istovremeno remeti lučenje kortizola, hormona stresa. Zbog toga se menja rad imunog sistema i povećava nivo hronične upale, proces koji se smatra jednim od mehanizama nastanka brojnih hroničnih bolesti.
Zašto se govori o povećanom riziku od raka?
Još 2019. godine IARC je zaključio da je noćni rad koji remeti cirkadijalni ritam verovatno kancerogen za ljude (grupa 2A).
To ne znači da će osoba koja radi noću razviti rak, već da postoji dovoljno naučnih dokaza da ovakav način rada predstavlja faktor rizika.
Najviše podataka postoji za karcinom dojke, ali se proučava i moguća povezanost sa karcinomom prostate, debelog creva i rektuma.
Da li šteta može da se ublaži?
Stručnjaci navode mere koje potencijalno mogu da umanje posledice, poput: održavanje što stabilnijeg rasporeda spavanja, potpuno zamračene i tihe prostorije za dnevni san, izlaganje dnevnoj svetlosti nakon buđenja, ograničavanje jakog plavog svetla pre odlaska na spavanje, redovnu fizičku aktivnost, obroke u približno isto vreme i izbegavanje teške hrane tokom noći, redovne preventivne preglede.
Savremeno društvo teško da može bez lekara, medicinskih sestara, vatrogasaca, policajaca, vozača i drugih ljudi koji rade dok većina spava. Ipak, sve veći broj istraživanja pokazuje da ljudska biologija i dalje prati ritam koji je oblikovala evolucija, dan za budnost, noć za odmor.
Kada se taj ritam godinama narušava, posledice se ne primećuju samo kroz osećaj umora, već mogu da ostave trag na gotovo svaki sistemu u organizmu. Upravo zato stručnjaci danas smatraju da smenski rad nije samo organizaciono pitanje, već i važna tema javnog zdravlja.
(EUpravo zato/CDC)