Ultra-prerađena hrana podrazumeva prolazak kroz intezivnu industrijsku obradu, dodatne sastojake (soli, šećere, konzervanse, veštačke ukuse i sl.) i visoku kalorijsku vrednos. Drugim rečima, ovde ubrajamo brzu hranu i veštački zaslađene, kao i energetske napitke.
Danas znamo da ishrana ne utiče samo na telesnu težinu i zdravlje srca, ipak sve više ima naučnih dokaza u prilog tezi da ultra-prerađena hrana ima važnu ulogu kada je kognitivna funkcija mozga u pitanju.
Redovno konzumiranje i veza sa mozgom
Istraživači sa Harvarda analizirali su podatke prikupljene između 2012. i 2020. godine, za više od 5000 starijih osoba. Njihov fokus je bio koliko unos ultra-prerađena hrana učestvuje u kognitivnom padu mozga tokom godina.
To je podrazumevalo prvobitno popunjavanje upitnika o ishrani, da bi potom bili podvrgnuti standardnim testovima pamćenja i pažnje. Čitav proces je ponavljan na dve godine, radi boljeg uvida o tome da li veza postoji i u kojoj meri.
Rezultati su pokazali da su osobe koje su unosile najveće količine ultra-prerađene hrane imale veći rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima čija se ishrana uglavnom zasnivala na svežim i minimalno prerađenim namirnicama, konkretno 58 odsto veći rizik. Istovremeno, kod njih je uočeno i brže slabljenje pamćenja, pažnje i drugih kognitivnih funkcija.
Suprotno ovome, ispitanici koji su jeli minimalno prerađenu hranu, imali su 41 odsto manji rizik za razvoj demencije.
Autori ističu da istraživanje pokazuje povezanost, ali ne i direktan uzročno-posledični odnos. Drugim rečima, ono ne dokazuje da ultra-prerađena hrana sama izaziva demenciju, već da postoji jasna veza koja sugeriše da su potrebna dodatne istraživanja.
Zašto bi ultra-prerađena hrana mogla da utiče na mozak?
Naučnici smatraju da više faktora potencijalno doprinosi ovom efektu. Ultra-prerađena hrana često podstiče hronične upalne procese u organizmu, negativno utiče na metabolizam, nivo šećera u krvi i zdravlje krvnih sudova, a svi ovi faktori povezani su sa zdravljem mozga.
Ovakav način ishrane često utiče na smanjenu konzumaciju namirnica bogatih antioksidansima, vitaminima, mineralima i omega-3 masnim kiselinama, koje imaju zaštitnu ulogu u očuvanju nervnog sistema.
Ipak, stručnjaci su stava kako nikada nije kasno da se zdrave životne navike usvoje. Ishrana bogata povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribom, orašastim plodovima i maslinovim uljem povezuje se sa boljim očuvanjem kognitivnih funkcija.
(EUpravo zato/Harvard)