Sve veći broj istraživanja ukazuje da ova jednostavna navika utiče na nekoliko faktora za koje nauka zna da doprinosi boljem fizičkom i mentalnom zdravlju.
U vremenu kada se pažnja neprestano "rasipa" između ekrana, obaveza i notifikacija, zalazak sunca predstavlja retku priliku da se na nekoliko minuta uskladimo sa prirodom. Upravo taj momenat ima mnogo veći uticaj na organizam nego što se nekada mislilo.
Prirodna svetlost i naš "unutrašnji" sat
Ljudsko telo funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu, unutrašnjem biološkom satu koji reguliše san, period budnosti, telesnu temperaturu, lučenje hormona, pa čak i metabolizam. Njegov najvažniji regulator nije sat na zidu, već prirodna svetlost.
Dok jutarnje sunce podstiče našu budnost i pomaže organizmu da započne dan, večernje odsustvo svetlosti predstavlja signal telu da je vreme za odmor. Izlaganje prirodnom ciklusu svetlosti pomaže mozgu da pravilno uskladi lučenje melatonina, hormona koji ima ključnu ulogu u uspavljivanju.
Stručnjaci za san zato već godinama naglašavaju da dnevna svetlost predstavlja jedan od najvažnijih, ali često zanemarenih faktora dobrog sna.
Priroda "umiruje" organizam
Korist verovatno nema veze samo sa samim zalaskom sunca, već i sa mestom na kom ga posmatramo.
Brojna istraživanja pokazala su da boravak u prirodnom okruženju snižava nivo stresa, ali doprinesi i snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju raspoloženja. Istraživači smatraju da čak i kratko vreme provedeno u parkovima, šumama ili pored vode ima merljive fiziološke efekte na naše zdravlje.
Zbog toga zalazak sunca na obali mora, pored reke ili u gradskom parku predstavlja mnogo više od lepog prizora, on (makar i nakratko), umanjuje efekte zatvorenog prostora i digitalnog okruženja.
Osećaj koji nas čini smirenijim
Psiholozi poslednjih godina proučavaju emociju poznatu pod engleskim nazivom "awe", osećaj strahopoštovanja ili dubokog divljenja koji izazivaju prizori poput planinskih vrhova, zvezdanog neba ili zalaska sunca.
Studije pokazuju da ovakva iskustva umanjuju osećaj brige, pojačaju osećaj povezanosti sa drugim ljudima i prirodom, kao i da doprinose većem subjektivnom osećaju blagostanja.
Drugim rečima, nije samo lep prizor ono što utiče na nas, već emocija koju taj prizor izaziva.
Pauza od ekrana
Postoji još jedno moguće objašnjenje. Dok posmatramo zalazak sunca, gotovo po pravilu ne gledamo u telefon, ne čitamo elektronsku poštu i ne pratimo društvene mreže. Takva kratka pauza može da doprinese mentalnom oporavku.
Naučnici ovaj fenomen povezuju sa teorijom obnove pažnje (Attention Restoration Theory), prema kojoj prirodna okruženja pomažu mozgu da se oporavi od mentalnog zamora nastalog usled dugotrajne koncentracije i stalne izloženosti informacijama.
Iako nauka još ne može da kaže da je upravo zalazak sunca zaslužan za sve ove efekte, jasno je da on objedinjuje nekoliko navika koje imaju snažnu naučnu potporu, a koji pomažu našem blagostanju: boravak na otvorenom, izlaganje prirodnom svetlu, udaljavanje od ekrana i nekoliko minuta u miru.
(EUpravo zato/BBC)