Sindrom koji pogađa milione žena širom sveta više se ne posmatra samo kao ginekološki poremećaj, već kao stanje koje utiče na čitav organizam, od hormona i metabolizma, do kože, plodnosti i mentalnog zdravlja.
Zato je međunarodni tim naučnika, endokrinologa i nevladinih organizacija nakon 14 godina rada i istraživanja potkrepljenih dokazima doneo odluku da se dosadašnji naziv polycystic ovary syndrome (PCOS) promeni u polyendocrine metabolic ovarian syndrome (PMOS): poliendokrini metabolički sindrom jajnika.
Odluka o izmenama je objavljena u časopisu The Lancet i smatra se jednom od značajnijih u savremenoj medicini kada je u pitanju ženskom zdravlje.
Stari naziv je kako stručnjaci tvrde, godinama stvarao pogrešnu sliku. Mnoge žene nikada nisu imale "ciste" i klasičnu kliničku sliku PCOS-a, a ipak jesu imale ovaj sindrom.
Objašnjenje jeste da na ultrazvuku ono što se vidi često nisu prave patološke ciste, već folikuli koji su zastali u razvoju. Upravo zbog toga mnoge pacijentkinje su ostale nedijagnostikovane, a njihovi simptomi su se svodili na "neredovan ciklus" ili "problem sa hormonima".
PMOS je mnogo više od toga
On se može pojaviti kroz formu upornih akni koje ne prolaze godinama. Kao naglo dobijanje kilograma uprkos kontrolisanoj ishrani. Kao pojačana maljavost, gubitak kose, umor, nesanica, anksioznost, neredovne menstruacije ili problemi sa ovulacijom.
Kod velikog broja žena uzrok jeste insulinska rezistencija, metabolički poremećaj koji vremenom povećava rizik od dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da stanje pogađa između 10 i 13 odsto žena tokom reproduktivnog doba, dok čak 70 odsto slučajeva ostaje neprepoznat.
Drugim rečima, milioni žena godinama su živele sa simptomima bez pravog objašnjenja i uspostavljene dijagonze, ali i prave podrške i terapije.
Upravo zato lekari naglašavaju da novi naziv nije kozmetička promena, već pokušaj da se bolest konačno sagleda kao sistemski poremećaj. Ne kao "problem jajnika", već kao stanje koje uključuje endokrini sistem, metabolizam, reproduktivno zdravlje i psihu.
Stoga je procena da će ova promena najviše uticati upravo na deo koji se odnosi na način lečenja. Do sada su mnoge pacijentkinje kružile između ginekologa, dermatologa, endokrinologa i nutricioniste, bez jedinstvenog pristupa. Novi model podstiče upravo suprotno: povezanu, multidisciplinarnu negu.
Iako ne postoji potpuno siguran način da se PMOS spreči, lekari sve češće govore o tome da životne navike u mladosti značajno utiču na rizik i kompleksnost simptoma. Najveću ulogu igra stabilan nivo šećera u krvi, redovna fizička aktivnost i ishrana koja ne opterećuje metabolizam.
Takođe, važni su i san, kontrola stresa i blagovremeno prepoznavanje simptoma, posebno kod devojaka koje imaju neredovne cikluse, akne na koje terapija ne utiče ili nagle promene u težini bez povećanog unosa kalorija.
Najveća promena možda ipak nije u samom imenu, već u poruci koju ona nosi. Godinama je ovaj sindrom zvučao kao nešto ograničeno na samo jedan organ, te su žene pogođene njime ograničene kada su tretmani lečenja u pitanju. Novi naziv podseća da žensko telo nije skup odvojenih delova, već složen sistem u kome su hormoni, metabolizam, mozak i reproduktivno zdravlje povezani.
(EUpravo zato/endocrine)