Ono menja način na koji radi naše srce, štiti mozak, a utiče i na raspoloženje, dok neka nova istraživanja sugerišu da vrlo mogće utiče i na to koliko dugo i kvalitetno ćemo živeti.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je još 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu obeležavanja Međunarodnog dana fizičke aktivnosti, koji se u Srbiji tradicionalno obeležava pod sloganom "Kretanjem do zdravlja".
Cilj nije samo da se podsetimo koliko je važno vežbati, već upozorenje da savremeni način života umnogome utiče na kvalitet našeg zdravlja. Sati provedeni pred ekranima, nedostatak kretanja i moderan način života u malom prostoru, polako pretvaraju fizičku neaktivnost u jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice.
Podaci pokazuju da je gotovo trećina odraslih ljudi u svetu nedovoljno fizički aktivna.
Posledice nisu vidljive odmah, ali se godinama kumuliraju: povećava se rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova,dijabetesa tipa 2, pojedinih malignih bolesti, ali i prerane smrti.
Posebno zabrinjava trend među decom i mladima. Istraživanja u Srbiji pokazuju da fizička aktivnost opada sa godinama, naročito kod devojčica, pa se tek mali procenat srednjoškolki svakodnevno kreće onoliko koliko je preporučeno.
Nije bitno samo koliko, već i kako
Savremena nauka danas ide i korak dalje: nije bitno samo da se krećemo, već i kako.
Nedavno veliko istraživanje objavljeno u časopisu European Heart Journal, pratilo je skoro 96.000 ljudi tokom dužeg vremenskog perioda i pokazalo da najveću korist imaju osobe koje kombinuju različite vrste fizičke aktivnosti.
Uočeno je da umesto iscrpljujućeg forsiranja fizičkih aktivnosti, ključ izgleda leži u kontinuitetu i raznolikosti pokreta. Čak i svakodnevna šetnja pokazala se kao korisnom navikom, dok su kratki i intezivni napori (poput brzog penjanja uz stepenice ili trčanja za autobusom), povezani sa manjim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i demencije.
Da li je 8.500 koraka dovoljno?
Godinama se govorilo da je ključ mršavljenja u dijetama, međutim, novo međunarodno istraživanje sugeriše da odgovor jednostavniji i da u određenoj meri ima veze sa hodanjem.
Analiza 18 kliničkih studija (4.000 odraslih osoba je obuhvaćeno), pokazala je da ljudi koji tokom mršavljenja šetaju oko 8.500 koraka dnevno imaju znatno manje šanse da ponovo vrate izgubljene kilograme.
Istraživači su pratili ispitanike kroz dve faze, period mršavljenja i održavanja telesne mase.
Učesnici koji su povećali broj koraka sa prosečnih 7.200 na oko 8.500 dnevno, izgubili su u proseku oko četiri kilograma, ali još važnije je to što su veći deo težine uspeli da zadrže i nakon završetka programa.
Preporuke stručnjaka zato nisu usmerene ka vrhunskim sportskim rezultatima, već ka svakodnevnim, održivim navikama.
SZO odraslima preporučuje najmanje 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, dok je za decu i adolescente idealno oko sat vremena kretanja dnevno.
To ne mora da znači odlazak u teretanu, ni naporne treninge. Nekada je dovoljno sići stanicu ranije i prošetati, izabrati stepenice umesto lifta ili deo slobodnog vremena provesti napolju.
Statistike nas podsećaju da priroda nije podesila čovekovo telo za mirovanje, ali upravo u tome se krije snaga fizičke aktivnosti: ona je dostupna gotovo svima.
(EUpravo zato)