Gojaznost se dugo posmatrala kao posledica loših navika i nedostatka volje. Danas se stav struke menja, vodeće zdravstvene organizacije smatraju je složenom hroničnom bolešću sa više uzroka, uključujući genetiku, hormone i način života.
Takav pristup donosi bolje dugoročne rezultate u lečenju.
Gojaznost nije stvar volje
Kako je pogled na shvatanje gojaznost počeo da se menja, pomerio se i fokus lečenja sa osude pojedinaca, kaže dr Samar Hafida, potpredsednica Udruženja za gojaznost, odeljenja Američkog udruženja za dijabetes, i vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu Čobanijan i Avedisijan Univerziteta u Bostonu u Bostonu.
"Baš kao što se hipertenzija ili dijabetes tipa 2 posmatraju kao hronična, doživotna medicinska stanja koja zahtevaju dugoročno lečenje, klasifikovanje gojaznosti kao bolesti potvrđuje da je u pitanju uporno, recidivirajuće stanje," navodi dr Hafida.
Stručnjaci upozoravaju da fokus isključivo na prejedanje promašuje suštinu problema. Istina je da na telesnu težinu utiču brojni faktori:
* genetika i poremećaji apetita
* hormonski disbalansi (poput PCOS-a i hipotireoze)
* sastav crevne mikrobiote
* lekovi (antidepresivi, steroidi, beta-blokatori)
* promene u signalima gladi i sitosti
Zbog toga prejedanje često nije uzrok, već posledica poremećenih bioloških procesa.
Mit o "snazi volje"
Ideja da je za mršavljenje dovoljna disciplina sve više se dovodi u pitanje. Promene u mozgu i hormonima mogu otežati kontrolu apetita, dok savremeni način života dodatno pogoršava problem.
Zanemarivanje ovih faktora dovodi do stigme, odlaganja lečenja i neadekvatne medicinske brige.
Kako se gojaznost leči danas
Ako se posmatra kao bolest, lečenje ide dalje od dijete i vežbanja:
Lekovi
Savremene terapije, poput GLP-1 agonista, deluju na hormone gladi i sitosti, smanjuju apetit i pomažu u regulaciji šećera u krvi. Često je potrebna dugotrajna primena.
Barijatrijska hirurgija
Operacije poput gastričnog bajpasa ili "rukava" smanjuju kapacitet želuca i menjaju hormonske signale gladi. Efikasne su, ali zahtevaju trajno praćenje.
Promene načina života
I dalje su osnova lečenja - ali ne samo kao "manje jedi, više se kreći", već kao način da se utiče na hormone, metabolizam i opšte zdravlje.
Cilj nije samo broj na vagi
Stručnjaci naglašavaju: lečenje gojaznosti nije samo gubitak kilograma. Fokus bi trebalo da bude i na:
* boljoj kontroli šećera i pritiska
* većoj energiji i pokretljivosti
* kvalitetnijem snu i mentalnom zdravlju
Hronična bolest zahteva dugoročno lečenje
Kao i dijabetes ili hipertenzija, gojaznost zahteva kontinuiranu terapiju i praćenje. Prekid lečenja često dovodi do povratka kilograma.
Zato je ključan timski pristup - od lekara opšte prakse do specijalista, nutricionista i psihološke podrške.
Prema podacima Svetske federacije za gojaznost, 24 odsto populacije u Srbiji je gojazno, po čemu naša zemlja spada u zemlje visokog rizika. Više od 70 odsto smrtnih ishoda u našoj zemlji povezano je sa prekomernom težinom i gojaznošću, a od četiri vodeća uzroka smrtnosti u Srbiji gojaznost direktno utiče na tri.
Prepoznavanje gojaznosti kao hronične bolesti menja pristup: fokus se danas pomera sa krivice na razumevanje uzroka i efikasno lečenje.
Izvor: everydayhealth.com/zdravlje.kurir.rs