Oktobar je mesec posvećen podizanju svesti o raku dojke- bolesti koja svake godine pogađa milione žena širom sveta. I dok medicina neprestano napreduje, jedno od najvažnijih oružja u borbi protiv raka i dalje ostaje prevencija.
Novo istraživanje sprovedeno na Karolinskom institutu u Švedskoj potvrđuje da rani pregledi mogu značajno smanjiti verovatnoću da se od ove bolesti umre, sa čime se slažu i naši stručnjaci sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Rezultati studije iz Švedske
Istraživači sa Karolinskog instituta iz Švedske su analizirali podatke o oko 500.000 žena koje su između 1991. i 2020. godine dobile prvi poziv za mamografiju i pratili njihovo zdravstveno stanje u narednih 25 godina.
Rezultati su pokazali da se jedna od tri žene (32 odsto) nije pojavila na svom prvom skriningu, a upravo je ta grupa imala 40 odsto veći rizik od smrti od raka dojke, u poređenju sa ženama koje su se redovno odazivale na preglede.
Studija je otkrila da žene koje se nisu odazvale na prvi skrining imaju manju verovatnoću da se odazovu i na naredne pozive, čime su se zdravstveni rizici dodatno pogoršavali.
Prevedeno u brojke, u periodu od 25 godina, zabeleženo je 9,9 smrtnih slučajeva na 1.000 žena koje nisu obavile skrining, u poređenju sa 7 na 1.000 među onima koje jesu.
Broj novih slučajeva raka dojke bio je približno isti u obe grupe, što znači da žene koje nisu otišle na prvi mamografski pregled nisu češće obolevale. Ipak, među njima je bilo više smrtnih ishoda, što ukazuje da je rak kod njih otkrivan kasnije, kada je bolest već bila u uznapredovalom stadijumu.
Zaključak istraživača u radu je da veća smrtnost nije posledica češće pojave bolesti, već kasnog otkrivanja, i činjenice da se bolest tada teže lečila.
Kakva je situacija u Srbiji?
Predviđanja su da će se do 2050. godine broj slučajeva raka dojke širom sveta povećati za 38 odsto, a broj smrtnih slučajeva za 68 odsto. Jedna od 20 žena imaće dijagnozu ove bolesti tokom života.
Razvijene zemlje poput Švedske beleže visoke stope odziva na mamografske preglede, dok se Srbija za to vreme i dalje suočava sa niskim stopama odziva. Prema zvaničnim statistikama na preglede dolazi svega 30 odsto žena, što je znatno ispod preporučenog minimuma od 70 odsto.
Sa mišljenjem da su prevencija i rani skrinig važan korak za uspešno izlečenje slaže se i hirurg dr Nevena Savković, sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije: "Rana i pravovremena dijagnostika raka dojke imaju presudan uticaj na ishod lečenja i kvalitet života obolelih. Najpre, kada se rak dojke otkrije u ranoj fazi u kojoj je bolest ograničena samo na dojku mogućnost potpunog izlečenja je čak 90 do 95 odsto uz značajno manji rizik od povratka bolesti i smrtnog ishoda. Druga važna stvar je što se u tim fazama bolesti pacijent manje invazivno leči u smislu da nije potrebna radikalna hirurška intervencija ili agresivna hemioterapija, već se umesto toga primenjuje poštedna operacija i daleko manje agresivna hormonska terapija. Studije su pokazale da pacijentkinje koje se leče u ranoj fazi bolesti pored bolje prognoze, imaju i kraći oporavak, manje neželjenih efekata lečenja, psihološki lakše podnose lečnje imaju veću funkcionalnost, samopouzdanje i veće zadovoljstvo sopstvenim izgledom."
Program skrininga raka dojke u Srbiji pokrenut je 2011. godine, ali se suočava sa brojnim izazovima, od slabe informisanosti i edukacije među ženama, preko nedovoljno razvijene mreže mamografskih centara.
Ovaj problem prepoznat je i od strane države i medicinskih radnika, u najavi je da se u naredne dve godine obavi masovni skrining raka dojke kod milion žena.
Dr Savković detaljno objašnjava koji su to najvažniji koraci u prevenciji: "Pored redovnih mesečnih samopregleda dojki koje treba sprovoditi između 5. i 10. dana ciklusa, redovni mamografski i ultrazvučni pregledi omogućavaju da se promena u dojci otkrije pre nego što sto postane opipljiva. Mamografija dojki se smatra "zlatnim standardom" pregledom dojki i preporuka u većini zemalja je mamografski pregled na svake dve godine koji treba da počne između 40. i 45. godine života. Za žene sa gustim žlezdanim tkivom kao i za žene mlađe životne dobi preporučen je godišnji ultrazvučni pregled. Danas nam je na raspolaganju i magnetna rezonanca dojki koja ukoliko se prethodnim pregledima detektuju promene u dojkama, može biti od velike koristi. Redovni mamografski pregledi dokazano smanjuju smrtnost od raka dojke i do 30 odsto."
Dalje objašnjava da je nacionalnim programom skriniga raka dojke u Srbiji obuhvaćena populacija žena od 50 do 69 godina, i da bi skrining trebalo da se vrši mamografskim pregledom na svake 2 godine. Program bi trebao da bude decentralizovan i da se njime obuhvati najmanje 75 odsto ciljne populacije. Dostupne studije iz Srbije pokazuju da su varijabilnost odziva, demografske nejednakosti, trenutne brojke i dalje daleko od željenih.
"Istraživanja, ali i programi iz prakse pokazuju da su najefikasnije mere personalizovani pozivi poštom, elektronski ili SMS porukama uz višekratne podsetnike, posebno kod teže dostupnih grupa (ruralne sredine, osobe starije životne dobi). On-line zakazivanje putem aplikacija uz mogućnost odabira termina bi bila idealna mera za zaposlene žene, mlađe životne dobi u gradskim sredinama. Takođe, uključivanje u program izabranog lekara primarne zdravstvene zaštite sa kojim pacijenti imaju najčešći kontakt, ali i povećanje broja mobilnih mamograma u udaljenim opštinama su mere koje bi svakako povećale obuhvat skriniga. Od velikog značaja su i masovne kampanje za podizanje svesti o važnosti preventivnih pregleda, trke za zdravlje, televizijski i novinski mediji, društvene mreže kao i korišćenje javnih ličnosti u kampanjama. Sve gore navedene mere su već implementirane u mnogim zemljama Evropske unije među kojima su neke od najsupešnijh Finska i Holandija sa obuhvatom ciljne populacije i do 80 odsto, tako da nije potrebno izmišljati nove, već "prepisati" postojeće mere i prilagoditi ih," zaključuje dr Savković.
Izvor: BMJ / (EUpravo zato)
