Nemačka, Francuska, Poljska, Austrija, Češka i Danska usvojile su postigle su dogovor kako da efikasnije proteruju odbijene tražioce azila u Avganistan i Siriju, sa željom da "njihove ideje postanu politika cele EU".
Grupa ministara ovih zemalja u petak je na sastanku u Nemačkoj usvojila deklaraciju pod naslovom "Zajedničko efikasno smanjenje ilegalnih migracija", kojom se zalažu za jačanje kontrole spoljašnjih granica, proširenje deportacija i veću saradnju sa trećim državama.
"Evropski sistem mora biti pojačan i efikasniji", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint iz redova bavarske konzervativne CSU.
Dobrint je prilikom zajedničkog nastupa s ministrima i komesarom EU za unutrašnje poslove Magnusom Brunerom stavio do znanja da bi trebalo da se uključe i druge zemlje EU. Na sledećem neformalnom sastanku ministara EU u Kopenhagenu, program će biti predstavljen ostalim državama, prenosi DW.
Danska, koju je na sastanku predstavljao ministar za pitanja stranaca Kar Dibvad Bek, koordiniraće ovaj proces u okviru predsedavanja Savetom EU. Na sastanku u petak nisu učestvovale zemlje poput Italije ili Grčke, u koje dolazi najviše migranata unutar EU.
Što se tiče kontrole spoljašnjih granica EU, Dobrint je istakao važnu ulogu Poljske, koju je u grupi predstavljao ministar unutrašnjih poslova Tomaš Sjemonjak.
On je izazvao kritike u susednoj zemlji nakon što je naredio odbijanje tražilaca azila, između ostalog i na poljskoj granici, zbog čega je Poljska uvela sopstvene granične kontrole. U petak su obe strane naglasile da se sada dogovaraju.
"Ako zatvorimo spoljne granice, nema potrebe za kontrolama na unutrašnjim granicama", rekao je Sjemonjak.
Prema navodima oba ministra, Dobrint će se u ponedeljak tokom posete poljsko-beloruskoj granici lično uveriti u situaciju. EU optužuje Belorusiju da preko svoje teritorije krijumčari migrante iz drugih zemalja ka Uniji.
Deportacije u Avganistan i Siriju
U petak je Nemačka po prvi put pod novom vladom deportovala Avganistance u njihovu domovinu. Prema informacijama Ministarstva unutrašnjih poslova, avion sa 81 osobom osuđenom za krivična dela poleteo je iz Lajpciga za Kabul. Katar je pomogao u organizaciji deportacije.
Prema sopstvenim navodima, Dobrint planira i dalja takva deportacione letove, čak će, preko posrednika poput Katara, pregovarati sa talibanima koji vladaju u Kablu.
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner rekao je za Rojters da može da zamisli dalju saradnju sa Nemačkom u pogledu deportacija u Avganistan i Siriju.
Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je da su deportacije u Siriju predviđene koalicionim sporazumom njegovih Demohrišćana i Socijaldemokrata.
"Vodimo se izveštajima koje izrađuje Ministarstvo spoljnih poslova, jer je ono nadležno. Za Avganistan ti izveštaji već postoje. Za Siriju se ti izveštaji trenutno izrađuju", rekao je.
Međutim, izveštaji još nisu dovršeni zbog nepregledne situacije u Sriji, gde su, pod novim vlastima, na tapetu etničke manjine. Od izveštaja će zavisiti da li će Nemačka proterivati i u tu zemlju.
Postupak moguć i izvan EU
U završnom dokumentu šest zemalja od petka navodi se da bi paket EU o migraciji i azilu usvojen 2024. godine trebalo brzo da bude primenjen, ali i pooštren. Azilni postupci ubuduće bi trebalo da budu mogući i u trećim državama, dakle izvan EU, čak i ako migrant nema nikakvu vezu s tom državom. Trebalo bi da postoji više pravnih mogućnosti za deportacije, koje bi takođe trebalo da postanu uobičajene i za Siriju i za Avganistan.
"Države koje ne sarađuju u vraćanju migranata moraju se suočiti sa ograničenjima u izdavanju viza", stoji dalje u završnom dokumentu.
(EUpravo zato.rs)