Ukrajinci koji su pobegli iz zemlje pred naletom ruskih trupa imaju bolji tretman od ljudi raseljenih zbog drugih ratova i vanrednih situacija, saopštio je Savet Evrope, pozivajući države članice da podrže sve podjednako.
U svom godišnjem izveštaju Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), koju je osnovao Savet Evrope, piše da su uloženi "napori vredni divljenja" da se podrže Ukrajinci od početka rata u februaru 2022.
Diskriminacija drugih etničkih grupa u poređenju sa Ukrajincima
Međutim, navodi se i da se tretman državljana Ukrajine razlikuje u zavisnosti od njihove etničke pripadnosti.
Primera radi, uslovi smeštaja ponuđeni Romima s ukrajinskim državljanstvom bili su nižeg kvaliteta.
Ubrzo nakon početka rata, Afrička unija je saopštila da je uznemirena navodima da je afričkim državljanima u Ukrajini uskraćeno pravo na siguran prelazak granice. Takođe su uočene značajne razlike između kvaliteta prihvatnih centara i usluga koje se pružaju Ukrajincima u poređenju sa izbeglicama i tražiocima azila iz drugih zemalja, dodaje ECRI.
"Standard treba da postoji dobrodošlica za sve ljude, kakvu su uživali Ukrajinci", rekao je generalni sekretar ECRI-ja Johan Frajštat na konferenciji za novinare.
Upitan jesu li se Ukrajinci susreli s više solidarnosti jer su većina belci, predsednik ovog tela Bertil Kotije je rekao da je "uvek lakše kad su ljudi više-manje poput vas."
"Neprijateljski narativi su bili prisutniji protiv ljudi iz drugih delova sveta"
Iz ECRI-ja kažu da svim raseljenima, bez obzira na nacionalnost, boju kože ili veru, treba ponuditi odgovarajuću zaštitu i podršku.
Prijavljeni su incidenti mržnje protiv Ukrajine, ali sveukupno je javni diskurs i dalje solidarnost i podrška, a neprijateljski narativi, uključujući političare, bili su prisutniji protiv ljudi iz drugih delova sveta, tvrdi komisija.
Širom Evrope raseljeno je oko 6 miliona Ukrajinaca.
Incidenti protiv muslimana i Jevreja
U izveštaju se takođe navodi da je broj incidenata protiv muslimana porastao nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktorba.
Nekoliko evropskih zemalja je takođe iskusilo porast antisemitizma, od govora mržnje do fizičkih napada na Jevreje.
"Dok se kritika Izraela ne može sama po sebi smatrati antisemitskom, pozivanje na ubistvo Jevreja može", stoji u dokumentu.
(Eupravo Zato/Index.hr)