Ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU usvojili su predlog za Fond solidarnosti, a na istom sastanku odlučeno je i koje zemlje koje nisu članice EU imaju pravo na popuste ili podršku i na osnovu čega. Predložene izmene obavezuju između ostalog Mađarsku da finansira zemlje pošiljaoce migranata iz sopstvenih sredstava, što je izazvalo oštre reakcije zvanične Budimpešte.
Pakt o migracijama i azilu stupiće na snagu 12. juna 2026. godine i uvešće nova pravila o funkcionisanju sistema azila EU.
Plan je da se zakon finalizuje u Evropskom parlamentu u roku od mesec ili dva, što će omogućiti njegovu primenu pre nego što pakt o migraciji stupi na snagu.
Orban odbija da prihvati odluku Brisela
Mađarski premijer Viktor Orban ocenio je odluku Saveta ministara unutrašnjih poslova EU o osnivanju fonda solidarnosti za migracije "neprihvatljivom", pripremajući sprovođenje pakta o migracijama koji će stupiti na snagu 2026. godine.
"Tvrdnja Evropske komisije da Mađarska nije pogođena migrantskom krizom je sama po sebi skandalozna i potpuno odvojena od stvarnosti. Mađarska je najstabilniji odbrambeni bedem Evrope, a čak su i ove godine desetine hiljada ljudi pokušale da ilegalno uđu. Zaustavili smo ih našom graničnom ogradom i hiljadama graničara, što Brisel kažnjava kaznom od milion evra dnevno. Zatvorili smo južnu rutu, ali se sada, sa migracionim paktom, suočavamo sa zapadnim frontom. Najnovija odluka iz Brisela zahteva da od sledećeg jula Mađarska mora ili da prihvati migrante iz drugih evropskih zemalja ili da plati za njih", napisao je u objavi na društvenoj mreži X.
Orban je poručio da želi jednom zauvek jasno da stavi do znanja da, "sve dok Mađarska ima nacionalnu vladu, ta vlada neće sprovoditi odluku koju smatra skandaloznom". Takođe je ukazao da je "jul još daleko i podsetio da izbori dolaze narednog aprila". Prema njegovim rečima, mađarski narod mora da donese važnu odluku, da li želi vladu koja će se dogovoriti sa Briselom i prihvatiti migracioni pakt ili će podržati nacionalnu vladu i ideju Mađarske bez migranata.
Hrvatska pozdravila odluku
Potpredsednik hrvatske Vlade i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović pozdravio je nove mere kao korak ka demotivisanju nezakonitog kretanja migranata prema Evropi.
Promene koje je zagovarala socijaldemokratska vlada Danske, zemlje koja trenutno predsedava Unijom, između ostalog uključuju i proširivanje liste "bezbednih" zemalja. Na listu su dodate države kandidatkinje za EU, kao i Bangladeš, Kolumbija, Egipat, Indija, Kosovo*, Maroko i Tunis, prenosi Rojters.
"Efikasan dan u Briselu", rekao je Božinović nakon sastanka, nazvavši nove mere nastavkom politike koja sve više ulaže u kontrolu migracija u Evropi i sprečava da ilegalni migranti "zloupotrebljavaju evropsko zakonodavstvo".
Božinović je pozdravio to što je Hrvatska, uz još nekoliko članica EU, izuzeta iz tog fonda, pa je kritikovao one koji su predviđali suprotno i najavljivali „omču oko vrata” za Hrvatsku.
Božinović je naglasio da je u Briselu ukazano na veliko opterećenje "pre svega hrvatske policije na granici", kao i na činjenicu da je hrvatskim teritorijom ove godine legalno prošlo više od 64 miliona putnika i 24 miliona vozila.
Hrvatska je, dodao je, „pokazala da ume s tim da se nosi” i da nastavlja sa ulaganjem, jer je to strateški pristup njene Vlade.
"Ni u godinama koje dolaze ne očekujemo nikakvo iznenađenje. Prema tome, svi oni koji se boje zamene stanovništva i ne znam šta sve šalju u medijski prostor, posebno prostor društvenih mreža, uzaludan im trud", poručio je ministar unutrašnjih poslova Božinović.
(EUpravo zato.rs)