Jedno od ključnih pitanja u vezi sa spornim Migracionim i azilnim paktom EU, usvojenim u maju 2024. godine, jeste: da li i pod kojim uslovima pojedine članice mogu biti oslobođene svojih obaveza?
Pakt predviđa godišnje preseljenje najmanje 30.000 migranata unutar EU, a države koje odbiju da prime izbeglice dužne su da za svakog odbijenog tražioca azila plate 20.000 evra ili da ponude operativnu pomoć (osoblje, opremu, logistiku).
Međutim, pakt takođe omogućava delimično ili potpuno izuzeće od tih obaveza za zemlje koje se nalaze pod takozvanim migracionim pritiskom, poput onih koje već primaju veliki broj izbeglica ili se suočavaju sa kriznim situacijama na granicama.
Poljska kao test slučaj
U centru pažnje trenutno je Poljska, koja tvrdi da bi mogla biti izuzeta iz mehanizma relokacije migranata i delimično oslobođena finansijskih obaveza.
Premijer zemlje, Donald Tusk izjavio je da Poljska neće primiti nijednog migranta preko ovog sistema.
"Dok god sam ja na čelu vlade, Poljska neće učestvovati u relokaciji. Tema je za nas zatvorena", kazao je Tusk.
Ministar unutrašnjih poslova Marćin Kjervinski poručio je da će izuzeće Poljske važiti godinama, dok bivši ministar i sadašnji evroposlanik PiS-a Marijuš Kamiński upozorava da je sistemsko izuzeće Poljske neprihvatljivo i da još uvek nije doneta nijedna konačna odluka.
Vladin portparol Adam Šlapka podsetio je da su osnovne odredbe pakta formulisane još dok je bivši premijer Mateuš Moravjecki bio na vlasti, te da će izuzeće Poljske biti trajno, a ne privremeno.
Šta kaže Evropska komisija?
Zvanično, Evropska komisija ne predviđa potpuno izuzeće nijedne članice, ali ostavlja prostor za ublažavanje obaveza, poput manjeg broja migranata za prijem ili smanjenih finansijskih doprinosa.
Kriterijumi za proglašenje zemlje "pod migracionim pritiskom" nisu jasno definisani, ali se mogu uzeti u obzir broj izbeglica, situacija na granicama i stepen privremene zaštite.
U teoriji, zemlja pod pritiskom mogla bi biti oslobođena plaćanja penala, slanja opreme i osoblja, pa čak i nekih proceduralnih obaveza, ali sve to bi otvorilo mogućnost presedana, što bi moglo izazvati pravne i političke sporove unutar EU.
Ko još može tražiti izuzeće osim Poljske?
Zemlje koje su često pominjane kao potencijalni kandidati za ublažavanje obaveza su Grčka, Španija i Italija, koje se tradicionalno suočavaju sa velikim prilivom migranata.
Poljska takođe ističe da je od početka rata u Ukrajini primila milione izbeglica, što je, po mišljenju tamošnjih vlasti, čini specifičnim slučajem.
Zastoj u odlučivanju
Evropska komisija je sredinom oktobra trebalo da objavi listu zemalja pod migracionim pritiskom i plan solidarnosti za 2026. godinu, ali je izveštaj odložen bez novog datuma.
Odlaganje dodatno pojačava neizvesnost oko uloge Poljske i drugih zemalja u sprovođenju pakta, kao i oko mogućih izuzetaka od obaveza.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)