U Belgiji nema mesta improvizaciji kada je reč o istorijskim fasadama. Bilo da planirate da otvorite kafić, butik ili restoran u zgradi koja je deo zaštićenog kulturnog nasleđa, jedna stvar je sigurna – spoljašnji izgled objekta mora ostati netaknut. Posebno u gradovima bogate arhitektonske baštine poput Briža, svaka promena fasade koja je vidljiva iz javnog prostora podleže strogim urbanističkim pravilima i dozvolama.
U regijama Flandrije zakon jasno propisuje da su radovi koji menjaju spoljni izgled objekta vidljivog javnosti – poput menjanja fasade, postavljanja novih reklama ili čak zamene materijala – dozvoljeni isključivo uz prethodno odobrenje kroz urbanističku dozvolu ( tzv. "stedenbouwkundige vergunning / permis d’urbanisme"). Ovo pravilo važi kako za nove objekte, tako i za postojeće, ali posebno za one koji su deo kulturno-istorijskog nasleđa.
Grad Briž, koji je pod zaštitom UNESCO, sadrži veliki broj zgrada koje su proglašene kulturnim spomenicima (monumenten) ili su upisane u Inventar arhitektonske baštine (bouwkundig erfgoed). U tim slučajevima, pravila su još stroža – zahvati na fasadnim detaljima, prozorima, vratima, kao i na natpisima, mogu biti trajno zabranjeni ili zahtevaju posebno odobrenje uz konsultaciju sa službama za zaštitu nasleđa.
Nije retkost da se u ovakvim istorijskim zgradama nalaze globalni brendovi poput Mekdonaldsa ili Starbaksa. Ipak, iako su u pitanju "komercijalni kanci", reklame se postavljaju diskretno, u skladu s lokalnim estetskim pravilima, a arhitektonski karakter objekta mora ostati nepromenjen.
Za one koji razmišljaju o otvaranju lokala u starim jezgrima belgijskih gradova, savet stručnjaka je jasan – pre bilo kakvih radova obavezno konsultujte lokalne urbanističke i konzervatorske službe, jer se nelegalni radovi kažnjavaju, a zahtev za dozvolu može biti odbijen ako se proceni da narušava istorijsku celinu.
Kakvi su zakoni u drugim državama?
Praksa kažnjavanja izmene fasada bez dozvole, posebno na objektima kulturnog značaja, postoji i u susednim zemljama, pa je i u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj na snazi stroga kontrola očuvanja autentičnosti eksterijera.
U Francuskoj, zaštita fasada se reguliše kroz zakon o baštini (Code du patrimoine). Ako se zgrada nalazi u zoni zaštićenog gradskog jezgra (Zone de protection du patrimoine architectural, urbain et paysager – ZPPAUP), sve izmene fasade zahtevaju dozvolu i saglasnost lokalnog arhitekte zaduženog za baštinu.
U gradovima poput Pariza, Strazbura ili Avinjona, čak i boja fasade i materijal za zamenu oluka moraju biti odobreni. Stroga pravila važe i za komercijalne natpise.
U Nemačkoj, zaštita istorijskih fasada spada pod nadležnost saveznih pokrajina i gradova, u okviru Zakona o zaštiti spomenika. Za bilo kakvu izmenu zgrade koja je registrovana kao spomenik, potrebna je dozvola od lokalne službe za zaštitu spomenika, kao i setaljna dokumentacija koja dokazuje da izmena neće narušiti autentičnost objekta. Gradovi poput Minhena, Kelna i Lajpciga imaju čitave četvrti pod zaštitom, gde se čak i prozorski okviri moraju replicirati prema originalu.
U Holandiji se fasade istorijskih zgrada štite u okviru zakona o zaštiti kulturnog nasleđa (Erfgoedwet). Gradovi poput Amsterdama i Utrehta zahtevaju dozvolu za svaku izmenu spoljašnjeg izgleda ako se zgrada nalazi na listi rijksmonumenten (nacionalnih spomenika) ili u zaštićenim gradskim jezgrima. Reklame, boje, pa čak i materijali za obnovu fasade moraju biti u skladu sa propisima.
Postoji tendencija da se dozvoli kreativna adaptacija, ali bez narušavanja istorijskog karaktera.
(EUpravo zato.rs)