Najpoznatiji portret na svetu, Mona Liza, uskoro će dobiti svoju sopstvenu prostoriju u Luvru, jer najposećeniji muzej na svetu započinje veliku obnovu. Direktor muzeja ranije je upozorio da je poseta ovom zdanju postala "fizički napor" zbog velikog broja ljudi koji svakodnevno posete Luvr.
Govoreći ispred remek-dela Leonarda da Vinčija iz 16. veka, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da oseća "poniznost" pred Monom Lizom i najavio da će slika dobiti "poseban prostor" u okviru muzeja.
Makron je takođe objavio da će od 1. januara 2026. posetioci muzeja iz zemalja van EU plaćati višu cenu ulaznice.
Nova prostorija za Mona Lizu biće "nezavisno dostupna u odnosu na ostatak muzeja", sa "posebnom ulaznicom". Trenutno, slika se nalazi iza zaštitnog stakla u najvećoj dvorani Luvra, zajedno sa delima venecijanskih majstora iz 16. veka. Međutim, gužve predstavljaju ogroman problem, jer turisti pokušavaju da je vide kroz more ruku koje drže mobilne telefone.
Prošle godine, Luvr je posetilo 8,7 miliona ljudi – više od 75 odsto njih došlo je izvan Francuske, najviše iz SAD i Kine, ali i iz Italije, Velike Britanije, Nemačke i Španije. Makron je rekao da muzej, nakon renovacije, cilja da godišnje primi 12 miliona posetilaca.
Jedan ulaz nije dovoljan
Renoviranje uključuje ono što je Makron nazvao "novim velikim ulazom" u blizini Sene, koji će biti otvoren 2031. godine, kao i izgradnju podzemnih prostorija koje će proširiti izložbeni prostor. Novi ulaz, koji će se nalaziti na zapadnoj strani muzeja, kod kolonade Perault, finansiraće se iz resursa muzeja i donacija, a ne iz džepova francuskih poreskih obveznika. Planirano je i raspisivanje konkursa za arhitektonsko rešenje.
Poslednja velika obnova Luvra dogodila se 1980-ih, kada je kinesko-američki arhitekta I. M. Pei osmislio staklenu piramidu. Međutim, ona je prvobitno dizajnirana za četiri miliona posetilaca godišnje, dok danas Luvr prima više nego duplo više.
Staklena piramida, otvorena 1989. godine kao deo projekta tadašnjeg predsednika Fransoa Miterana, ostaće na svom mestu, ali je postala problematična kao jedina ulazna tačka za posetioce muzeja.
Prema poverljivom izveštaju koji je prošle nedelje procureo u medije, direktorka Luvra, Lorans de Kar, upozorila je Ministarstvo kulture da prostor ispod piramide nije adekvatno izolovan od hladnoće i toplote, da pojačava buku i da je neudoban za posetioce i osoblje. Takođe je istakla probleme sa curenjem vode, propadanjem infrastrukture i oscilacijama temperature koje ugrožavaju očuvanje umetničkih dela. Posetioci su suočeni sa prevelikim gužvama i lošim uslovima, upozorila je ona.
Koliko će koštati obnova?
Makron je naglasio da je projekat renoviranja "realna".
"Danas, devet miliona posetilaca godišnje je pravo bogatstvo, ali trenutni sistem pristupa, protoka ljudi i bezbednosti ne omogućava posetu muzeju u najboljim uslovima", rekao je Makron.
Iako zvanične informacije o ceni renovacije nisu objavljene, francuski mediji procenjuju da će ona koštati stotine miliona evra.
Govoreći pre Makrona, de Kar je naglasila: "Luvr nije samo muzej, on je deo našeg francuskog identiteta."
Makron, koji je 2017. godine izabrao Luvr kao pozadinu za govor povodom izborne pobede, odlučio je da lično adresira krizu u muzeju. Nakon nedavne obnove katedrale Notr Dam, pet godina nakon požara, Luvr bi mogao postati njegov sledeći veliki projekat. Ovim potezom Makron nastoji da se fokusira na teme koje mogu ujediniti duboko podeljenu političku scenu i birače.
"Luvr je najposećeniji muzej na svetu i zaslužuje svu našu pažnju", rekao je jedan zvaničnik Jelisejske palate.
(EUpravo zato/Gardijan)