Ovo je, naravno, prvoaprilska šala. Danas se u svetu obeležava Dan šale, onaj dan u godini kada se podsetimo da nekad treba nabaciti osmeh i našaliti se, pa makar i na glup način.
Ali šta je poreklo ovog dana i kako evropske zemlje slave ovaj "praznik"? Evo svega što treba da znate.
Šta je prvi april?
Svetski Dan šale se obeležava u Evropi od početka 19. veka, ali postoji mnogo različitih teorija i objašnjenja o tome kako je nastao.
Prema nekim tumačenjima ovaj praznik vodi poreklo iz Starog Rima i biblijske tradicije, dok drugi smatraju da je nastao u srednjevekovnoj Evropi. Na primer, u Francuskoj gde je 25. mart bio dan Nove godine sve dok julijanski kalendar nije reformisan 1564. i promenjen u gregorijanski kalendar. Pre toga, novogodišnje svečanosti su kulminirale 1. aprila. Nakon što je 1. januar zvanično usvojen kao Nova godina, oni koji su zaboravili da promene datum i nastavili da slave 1. april bili su ismevani i etiketirani kao prvoaprilske budale.
Istoričari obeležavanje 1. aprila povezuju i sa prolećnim festivalima kao što su srednjovekovni "Praznik budala", na kom su parodirani hrišćanski rituali. Takođe, u prošlosti su bile poznate i Hilarije, svetkovine koje su obeležavane od početka prolećne ravnodnevice u čast Kibele, paganske "Majke Zemlje".
Drugi su istakli da bi festival Holi u Indiji, koji se takođe održava u martu, mogao biti izvor dana. Poznat kao Festival boja, godišnja prilika je namenjena u čast dolaska proleća i hinduističkog boga Krišne kroz hranu, ples i bacanje praha boje.
Prva sigurna referenca potiče iz flamanske komične pesme Eduarda de Denea iz 1561. godine, u kojoj plemić šalje svog slugu napred-nazad na dosadne, beskorisne poslove. Na kraju svake strofe, sluga se brine da ono što se od njega traži nije ništa drugo do šala.
Kako se u Evropi obeležava Prvi april?
Različite zemlje imaju svoje jedinstvene načine da se šale svojim prvoaprilskim žrtvama.
U Francuskoj, Belgiji, Italiji i francuskim govornim područjima Švajcarske, proslave uključuju lepljenje papirne ribe na leđa što većeg broja ljudi, a da to ne budu primećeno, a zatim uzvikivanje "Poisson d'Avril" / "Pesce d'Aprile" („Aprilska riba!"). Mnogi sugerišu da se riba može odnositi na mlade životinje koje se lako hvataju.
Prvi april se u Engleskoj slavi samo pola dana. Šale su dozvoljene samo do podneva, bonton kaže da kada sat otkuca podne, treba da završite sa svojim šalama. Svako ko se šali posle podneva smatra se zvaničnom aprilskom budalom.
Znatno zabavnije su prvoaprilske svečanosti u Škotskoj, koje traju dva dana. Zove se Go2kie Day, jer je govk - ili kukavica - simbol budale. Ovo je navelo neke da pomisle da je prvi april prvobitno bio povezan sa rogonjom. Prvi dan se proslavlja šalama, dok je drugi - poznat kao Tailie dan - kada ljudi stavljaju repove jedni drugima na leđa.
U međuvremenu, u Irskoj tradicija nalaže da nekoga pošaljete na 'budalinu'. Žrtva je poslata da dostavi pismo, navodno tražeći pomoć. Kada osoba primi pismo, otvori ga, pročita i kaže glasniku da će morati da odnesu pismo drugoj osobi. To traje neko vreme dok se neko ne sažali i pokaže im šta piše u pismu: "Pošalji budalu nekom drugom".
U Holandiji, građani imaju tendenciju da katapultiraju ili pucaju haringe iz praćke u pravcu svojih suseda i viču "haringgek" ("budala za haringe"), piše Euronews.
Nemci igraju šalu pod nazivom "Aprilscherz" koja se odnosi na pričanje jedne nečuvene, ali generalno bezopasne priče koja je potpuno izmišljena da prevari druge.
U Grčkoj se kaže da uspešna šala sa nekim na ovaj dan donosi šaljivdžiju sreću tokom cele godine.
Poljaci imaju upozorenje: "Prvi april, budite oprezni – možete pogrešiti!"
I Španija i Portugal slave različite dane. Portugalci ne slave Prvi april 1. aprila i više vole nedelju i ponedeljak pre posta. Na današnji dan, ljudi bacaju brašno na nesuđene prolaznike. Što se tiče Španaca, dan šale se obeležava 28. decembra kao Dan svetih nevinih, tokom kojeg niko ne može da odgovara za svoje postupke, jer se šaljivdžije smatraju nevinim.