U Evropi i u Srbiji se letnje računanje vremena završava u nedelju, 27. oktobra, u tri sata ujutru, pomeranjem za jedan čas unazad, čime počinje zimsko računanje vremena. Tog dana ćemo spavati sat vremena duže, ali da li je vredno toga?
Prelazak na zimsko računanje vremena je pojava koja se događa svakog poslednjeg vikenda u oktobru i mnogi joj se raduju. Međutim, ova promena može uticati na bioritam svakog čoveka, pa se postavlja pitanje koliko je pomeranje sata opravdano.
Zašto je uvedeno letnje vreme?
Osnovna ideja pomeranja sata je bila da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti kada su duži dani, kazaljke se pomeraju tako da se jedan jutarnji sat "ukrade" i doda večeri - kako bi mrak pao kasnije.
To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin 1784. godine. On je objavio esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.
Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.
Ipak, u mirnodopskim uslovima to nije zaživelo u Americi. Pod pritiskom farmera, američki predsednik Vudro Vilson je ukinuo letnje vreme, navodeći da se zemlja ponovo vraća "Božjem vremenu".
Takođe, ni u Evropi nisu postojala pravila koja bi važila za sve. Tokom Drugog svetskog rata Britanci su, na primer, duplirali uštedu - pomerali su časovnike dva sata unapred. Tek posle ovog rata u Americi je nastao haos sa računanjem vremena, piše portal Astronomija.
U zapadnoj Virdžiniji na jednoj autobuskoj liniji od pedesetak kilometara putnici su čak sedam puta morali da pomeraju kazaljke na časovnicima da bi ih uskladili sa propisanim tačnim vremenom. Transportni, kao i mnogi drugi gubici bili su milionski.
Letnje računanje vremena u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je tek 27. marta 1983. godine.
Kako je danas?
Rasprave o ukidanju letnjeg računanja vremena postale su sve učestalije poslednjih godina. Naime, nije reč samo o povremenim polemikama, već je Evropska unija 2018. godine gotovo donela odluku o ukidanju te prakse.
Evropska komisija je tada zvanično predložila da se u Evropskoj uniji obustavi pomeranje sata. Tokom leta 2018. godine, Komisija je otvorila javnu raspravu na ovu temu i dobila 4,6 miliona odgovora.
Kako su evropski mediji tada izveštavali, javna diskusija je nastala kao rezultat pritiska Evropskog parlamenta, članica EU, kompanija i građana. Ishod ovih konsultacija pokazao je da se 84 odsto ispitanika izjasnilo za ukidanje letnjeg računanja vremena.
U martu 2019. godine, Evropski parlament je glasao za to da se 2020. godine ukine pomeranje sata dva puta godišnje, a članice su dobile rok do aprila 2020. da odluče da li će koristiti letnje ili zimsko vreme.
Plan je bio da države koje se odluče za letnje računanje vremena od tada više ne pomeraju satove, dok bi one koje izaberu zimsko računanje vremena poslednji put pomerile sat 31. oktobra 2020. godine, nakon čega bi ova praksa bila ukinuta.
Međutim, taj plan se nikada nije ostvario. U martu 2020. proglašena je pandemija koronavirusa, uvedene su stroge mere u većini evropskih zemalja, a pitanje računanja vremena nije postavljeno kao prioritet. Do danas, odluka o tome da li će se koristiti letnje ili zimsko računanje vremena nije doneta.
Gde se NE pomera sat?
Najveći deo Evrope, Sjedinjenih Američkih Država i delovi Kanade, Australije, Južne Amerike, Brazila i Kariba i dalje podešavaju satove. Ali veliki broj zemalja širom sveta je potpuno odustao od ove prakse – poput zemalja u Aziji i većem delu Afrike.
U poslednjih deset godina Azerbejdžan, Iran, Jordan, Namibija, Rusija, Samoa, Sirija, Turska, Urugvaj i veći deo Meksika su okončali tu praksu.
U Sjedinjenim Državama Havaji i Arizona preskaču ovaj običaj, baš kao i Američka Samoa, Guam, Severna Marijanska Ostrva, Portoriko i Američka Devičanska Ostrva.
(EUpravo zato/JA)