Havijer Palas je postavio noge na pod zvonika, zgrabio konopac i onda jednim potezom špansku dolinu ispunio glasnom zvonjavom.
Mnogim ljudima je zvuk crkvenih zvona samo buka u pozadini koju čuju s vremena na vreme.
Međutim, to je i tradicija koju treba očuvati. Zato Palas sa 18 polaznika Škole zvonara iz mesta Val d'en Bas pokušava da oživi ovu veštinu koja se ručno obavlja.
Odavno su zvona u mnogim crkvama podešena da se oglašavaju mehanički, ali je time umrtvljena njihova dinamična melodija, a poruke koje se šalju su takođe izgubile na prodornosti, smatra Palas, ujedno i osnivač škole.
Prema njegovim rečima, ukoliko se zvoni sa neophodnim predznanjem, zvuk zvona varira u sekvencama, tonovima i ritmovima koji tačno označavaju kada je vreme za radost, tugu ili pak poziv u pomoć.
"Crkvena zvona su vekovima predstavljala naš najvažniji vid komunikacije. Mašine ne mogu da reprodukuju bogatstvo tog zvuka, tako da je zvonjava prilično pojednostavljena. Njihov jezik se gubio malo po malo, a tek sada uviđamo njegov značaj", poručio je.
Pre novina, radija, telefona, teelvizije i interneta, zvona su prenosila važne informacije. To je bio fizički zahtevan posao koji je trajao satima i podrazumevao potpunu posvećenost. Zvonar je trebalo da služi i kao sat i kao neka vrsta zvučnika.
Zašto su važna crkvena zvona?
Iako se ručno zvonjenje održalo u pravoslavnim zajednicama, katolici i protestanti širom Evrope su se okrenuli mašinama.
I većina zvona u španskim crkvama je automatizovana još pre nekoliko decenija, ali se danas nalazi u lošem stanju.
Palas je istraživao ruralno područje Garoce, provincije na severoistoku Katalonije u čijim selima je većina ljudi govorila katalonski pre španskog.
Posebno se fokusirao na crkvu San Roma iz 12. veka, u seocetu udaljenom dva sata od Barselone, gde je proveo 10 meseci podučavajući polaznike.
"Pošto je prethodna generacija zvonara izumrla, trebalo je obučiti novu i tako se rodila ideja o školi", objasnio je.
UNESCO je pre dve godine ručno zvonjenje u Španiji dodao na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Palas smatra da bi oživljavanje ove tradicije moglo da ojača zajednice u vremenu tehnoloških, ekonomskih i političkih promena.
"Ovo je način komunikacije koji dopire do svih članova lokalne zajednice, a može da pomogne u ključnim trenucima. Pod tim se podrazumeva i smrt u zajednici ili proslava praznika. Uz pomoć zvona možemo obeležiti obrede koji su nam potrebni", zaključio je za AP.
(EUpravo Zato/AP)