- Kod Kostolca su pronađena šest plovila iz različitih epoha, među njima i teretna barža sačuvanog dela dugog gotovo 13,7 metara.
- Arheolozi odbacuju tvrdnje da su brodovi stari 70.000 godina, jer geomorfološka istraživanja pokazuju da je Dunav menjao korito i nanosio slojeve kroz vreme.
Arheološka istraživanja Viminacijuma donela su još jedno vredno otkriće, ostatke plovila pronađenih u nekadašnjem koritu Dunava kod Kostolca. Među njima je i teretna barža čiji je sačuvani deo dug gotovo 14 metara.
Za razliku od ranijih nagađanja, brodovi nisu stari 70.000 godina.
Pronađena plovila potiču iz različitih perioda, od antičkog doba pa sve do kasnijih vekova, i predstavljaju važan trag o životu, trgovini i saobraćaju na Dunavu.
Odakle priča o 70.000 godina?
Profesor Miomir Korać, arheolog i dugogodišnji istraživač Viminacijuma, objasnio je da je procena o starosti od 70.000 godina nastala zbog specifičnog položaja nalaza.
Na dubini od oko 27 metara ranije je pronađen mamut, dok su brodovi otkriveni na dubini od sedam do devet metara. U početku se pretpostavljalo da bi mogli biti veoma stari, ali su geomorfološka istraživanja pokazala da se radi o nanosima koje je Dunav taložio tokom vremena, menjajući svoje korito.
Prava starost plovila utvrđuje se arheološkim i drugim analizama, ali Korać ističe da vrednost nalaza nije samo u tome koliko su stari.
"Uvek je vrednije ono što oslikava život u jednom trenutku i pomaže da razumemo određeno vreme, prostor i način razmišljanja ljudi", rekao je Korać.
Barža duga gotovo 14 metara
Jedno od najnovijih otkrića je deo teretne barže ravnog dna i karakterističnih bočnih ivica. Sačuvano je oko 13,7 metara plovila, ali njegova ukupna dužina nije poznata jer nisu pronađeni pramac i krma.
Prema rečima doktoranda Petra Kojadinovića, barža je gotovo sigurno služila za prevoz tereta Dunavom.
Drveni delovi sačuvani su zahvaljujući tome što su vekovima bili zatrpani u nekadašnjem rukavcu Dunava. Analize ranije pronađenih plovila pokazale su da je za njihovu izradu najčešće korišćen hrast, dok su kod pojedinih korišćeni i bor i bukva.
Ukupno je na ovom prostoru pronađeno šest plovila, koja pripadaju različitim istorijskim periodima.
Dunav kao važan trgovački put
Nalazi pokazuju koliko je Dunav bio značajan za Viminacijum. Rimljani su prepoznali njegov strateški i privredni značaj, a reka je korišćena za prevoz ljudi i robe.
Viminacijum je imao i svoju luku, a arheološki nalazi ukazuju na period ekonomskog procvata grada.
"Ovde nije bilo cara koji nije dolazio na taj prostor. Bilo je pogodno za razmeštaj trupa, ali i za prevoz robe", istakao je Korać.
Upravo zato pronađena plovila nisu važna samo zbog svoje starosti. Ona pružaju sliku o svakodnevnom životu, trgovini i kretanju ljudi duž Dunava kroz različite epohe.
U pripremi muzej drevnih brodova
U Viminacijumu je u pripremi i muzej posvećen pronađenim plovilima. Deo brodova već je konzerviran, a plan je da budu predstavljeni javnosti u posebnom prostoru.
Korać smatra da bi Viminacijum u budućnosti mogao da postane jedno od najznačajnijih arheoloških nalazišta na svetu, ne toliko zbog monumentalnih građevina, koliko zbog informacija koje istraživanja mogu pružiti o životu ljudi u prošlosti.
Do sada je istraženo tek oko sedam do osam odsto lokaliteta, što znači da je pred arheolozima još ogroman posao.
"Ima posla za one koji će da kopaju. I za njihovu decu", rekao je Kojadinović.
Kako istraživanja budu napredovala, Viminacijum bi mogao da pruži još mnogo odgovora o životu, trgovini i svakodnevici ljudi koji su vekovima živeli uz Dunav.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)