Jedan otac iz oblasti Rajne krenuo je tokom jeseni 2025. godine sa metal-detektorom u polje u blizini Veselinga, južno od Kelna. Nije očekivao ništa posebno, sve dok uređaj nije zazvučao. U zemlji je pronašao prvi rimski srebrni novčić, a zatim još nekoliko.
Kada je broj pronađenih novčića stigao do 15, a detektor i dalje signalizirao, shvatio je da je naišao na nešto mnogo veće.
Arheolozi su kasnije otkrili pravo rimsko blago, ukupno 934 srebrna denara, teška oko 3,1 kilogram. Pokrajinska uprava Rajne navodi da je reč o najvećem do sada poznatom nalazištu novca iz perioda vladavine rimskog cara Hadrijana na teritoriji današnje Nemačke.
Smatra se da u svetu postoje svega četiri veća rimska ostava novca iz tog perioda.
Novčići stari više od dva veka
Posebno je zanimljiv raspon starosti pronađenih denara. Najstariji je kovan još 148. godine pre nove ere, u vreme Rimske republike, dok je najmlađi nastao 124. ili 125. godine nove ere.
Između najstarijeg i najmlađeg novčića prošlo je više od 270 godina. Kada je blago najverovatnije zakopano u drugoj četvrtini 2. veka, najstariji novčić već je bio star više od 250 godina.
Otkriće tako pokazuje i koliko su dugo stari novčići mogli da ostanu u opticaju u rimskom monetarnom sistemu.
Koliko bi to vredelo u današnje vreme?
Tačnu vrednost blaga teško je pretvoriti u savremeni novac. Ipak, zarada rimskog legionara može da pruži određenu predstavu.
Običan vojnik tada je godišnje dobijao oko 300 denara, pri čemu mu je približno polovina plate bila namenjena za hranu i opremu.
Da bi uštedeo količinu novca približnu pronađenom blagu, vojnik bi morao da odvaja praktično sav raspoloživi prihod oko šest godina.
Zašto niko nije došao po blago?
Arheolozi pretpostavljaju da je novac namerno zakopan kako bi bio sačuvan. Najverovatnije je osoba koja ga je sakrila umrla pre nego što je uspela nekome da otkrije gde se blago nalazi.
Način na koji je ostava pronađena pružio je dodatne tragove. Deo novčića dopremljen je u restauratorsku radionicu muzeja LVR-Landesmuseum u Bonu kao kompaktna masa zemlje.
Rendgenski snimci pokazali su, između ostalog, ostatke keramičke posude i tragove slame. Pretpostavlja se da su novčići nekada bili smešteni u posudu obloženu slamom.
Stručnjaci veruju da je novac prikupljan oko 100. godine nove ere, ali da je zakopan nekoliko decenija kasnije, tokom vladavine cara Hadrijana.
Blago iz vremena cara Hadrijana
Pronađeni novčići potiču iz perioda kada je Rimskim carstvom vladao Hadrijan, koji je bio car od 117. godine do smrti 138. godine.
Hadrijan je poznat kao jedan od takozvanih "pet dobrih careva". Veliki deo svoje vladavine posvetio je učvršćivanju granica i stabilizaciji ogromnog carstva. Putovao je širom imperije, podizao i obnavljao gradove, puteve i hramove, a njegovo ime posebno je ostalo povezano sa Hadrijanovim zidom u Britaniji.
Njegova vladavina, međutim, nije prošla bez sukoba. Od 132. do 135. godine u provinciji Judeji izbio je veliki ustanak protiv rimske vlasti, koji je predvodio Simon Bar Kohba. Pobuna je na kraju brutalno ugušena.
Novčići ostaju u vlasništvu države
Srebrni denari koje je pronašao amaterski istraživač sada pripadaju saveznoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, dok će pronalazač za svoje otkriće dobiti novčanu nagradu.
Deo pronađenih novčića prvi put je javno predstavljen u septembru u Bonu.
Očekuje se da će od marta 2027. godine čitava ostava biti izložena u stalnoj arheološkoj postavci muzeja LVR-LandesMuseum u Bonu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)