- Evropska komisija usvojila je Kompas za kulturu Evrope, strateški okvir sa 20 aktivnosti koji treba da ojača mesto kulture u politikama EU i položaj umetnika.
- Dokument najavljuje bolji pristup finansiranju, Povelju EU o umetnicima i mere za veštačku inteligenciju, kulturno nasleđe i međunarodnu saradnju.
Kultura se u evropskim politikama često pojavljuje kao zasebna oblast, uz obrazovanje, privredu, tehnologiju ili međunarodnu saradnju.
Evropska komisija želi da joj dodeli širu ulogu: da kulturna prava, položaj umetnika, kulturno nasleđe i kreativne industrije budu uzeti u obzir i prilikom donošenja drugih politika Evropske unije.
Sa tom namerom usvojen je Kompas za kulturu Evrope (Culture Compass for Europe), novi okvir koji utvrđuje pravac evropske kulturne politike i najavljuje 20 konkretnih aktivnosti. Njegova tri osnovna cilja su da kultura dobije važnije mesto u kreiranju politika EU, da Evropa postane bolje mesto za rad umetnika i da evropski kulturni i kreativni sektori budu snažniji, otporniji i konkurentniji.
Kompas nije novi konkurs niti poseban fond iz kojeg organizacije mogu odmah da traže sredstva. Reč je o političkom i strateškom okviru koji će se sprovoditi kroz nove inicijative, dokumente, mreže, smernice i izmene postojećih instrumenata podrške.
Evropska komisija polazi od toga da se kulturni i kreativni sektor suočava sa posledicama brzih tehnoloških, društvenih i ekonomskih promena. Istovremeno, potencijal kulture ne ograničava se na umetničko stvaralaštvo. U dokumentu se ona povezuje sa demokratijom, društvenom kohezijom, kvalitetom života, inovacijama, privrednim razvojem i međunarodnim odnosima.
Šta nudi Kompas za kulturu Evrope?
Kompas zato ne nudi samo opštu viziju, već četiri pravca delovanja: zaštitu evropskih vrednosti i kulturnih prava, bolji položaj umetnika i kulturnih radnika, jačanje konkurentnosti i otpornosti sektora, kao i snažniju ulogu kulture u međunarodnim odnosima EU. Njih prati poseban deo posvećen ulaganjima u kulturu.
Kulturna prava i dostupnost kulture
Prvi pravac odnosi se na zaštitu evropskih vrednosti i kulturnih prava. Među najavljenim aktivnostima su nova Evropska nagrada za izvođačke umetnosti, izveštaj koji bi državama članicama trebalo da pomogne da povećaju učešće osoba sa invaliditetom u kulturnom životu i podrže njihovo stvaralaštvo, kao i mere namenjene mladima.
Komisija planira dobrovoljni okvir za međusobno priznavanje nacionalnih propusnica za kulturu i kulturno nasleđe namenjenih mladima. Predviđeno je i promovisanje kulturnih ruta u okviru inicijative DiscoverEU, kao i proširenje kulturne ponude dostupne preko postojeće evropske omladinske kartice koja se finansira kroz Erasmus+.
Bolji uslovi za umetnike i kulturne radnike
Kulturni život ne zavisi samo od broja festivala, muzeja ili predstava. Zavisi i od toga da li umetnici i drugi profesionalci u kulturi imaju uslove da rade, eksperimentišu, razvijaju veštine i od svog rada pristojno žive.
Kompas zato ukazuje na potrebu za pravednijim radnim uslovima, kvalitetnim obrazovanjem i stručnim usavršavanjem. Posebna pažnja posvećena je mladim i umetnicima na početku karijere, kao i smanjenju nejednakosti povezanih sa invaliditetom i rodom. Komisija navodi i potrebu za sigurnijim i pristupačnijim kulturnim sadržajima za mlade i nedovoljno zastupljene grupe.
Jedna od najvažnijih najavljenih mera je Povelja EU o umetnicima, koja bi trebalo da bude izrađena u konsultacijama sa socijalnim partnerima i predstavnicima sektora. Planirano je i osnivanje mreže mladih kulturnih ambasadora, kroz koju bi mladi učestvovali u razgovorima o kulturnoj politici, kao i priprema evropskih smernica o povezanosti kulture, zdravlja i dobrobiti.
Veštačka inteligencija, kulturno nasleđe i konkurentnost
Kulturne i kreativne delatnosti Evropska komisija opisuje kao pokretače ekonomskog rasta, zapošljavanja, inovacija i privlačnosti gradova i regiona. Njihov potencijal, međutim, nije u potpunosti iskorišćen ni na jedinstvenom tržištu EU ni na globalnom nivou.
Da bi sektor mogao da odgovori na tehnološke promene i zahteve ekološke održivosti, Kompas najavljuje evropsku strategiju o veštačkoj inteligenciji za kulturne i kreativne sektore. Istovremeno se naglašava da tehnološki razvoj mora da prati zaštita prava autora, kulturne raznovrsnosti, etičkih standarda i kulturnog nasleđa, uključujući nasleđe u digitalnom obliku.
Među aktivnostima su i razvoj Zajedničkog evropskog prostora podataka za kulturno nasleđe, dalje unapređenje oznake Evropska baština i programa Evropske prestonice kulture, nova istraživačka i inovaciona partnerstva za otpornije kulturno nasleđe, kao i budući razvoj Novog evropskog Bauhausa.
Kultura kao deo međunarodnih odnosa
Kompas kulturu ne posmatra samo kao unutrašnje pitanje Evropske unije. Ona se povezuje sa očuvanjem mira, održivim razvojem, međusobnim razumevanjem i izgradnjom poverenja među društvima.
Prema podacima navedenim na stranici Evropske komisije, 87 odsto Evropljana smatra da kultura i kulturna razmena doprinose većem razumevanju i toleranciji u svetu. Komisija istovremeno upozorava da je kultura postala i prostor međunarodnog uticaja u kojem pojedine države pokušavaju da oblikuju predstave, identitete i političke stavove.
Zbog toga su najavljeni ažuriranje strategije EU za međunarodne kulturne odnose, udruživanje evropskih i nacionalnih resursa kroz pristup "Tim Evropa", nova faza inicijative EU4Culture u Istočnom susedstvu i evro-mediteranska inicijativa koja bi povezala kulturu, sport i turizam. Međunarodni kulturni odnosi izričito se povezuju i sa politikama proširenja, susedstva i razvoja.
Bez ulaganja nema ni nove kulturne politike
Evropska komisija ulaganje u kulturu povezuje sa mirom, demokratijom, društvenom povezanošću, kvalitetom života, konkurentnošću i inovacijama. Sprovođenje Kompasa zato bi trebalo da prati sistematičnije korišćenje postojećih i budućih javnih fondova, ali i privlačenje privatnog kapitala i filantropskih ulaganja.
Među najavljenim merama su pojednostavljivanje pristupa evropskom finansiranju kulture kroz aktuelni program Kreativna Evropa i budući AgoraEU, kao i ažuriranje vodiča CulturEU, koji objedinjuje informacije o izvorima finansiranja. Komisija planira i smernice za strateško ulaganje u kulturu, zajedno sa ispitivanjem novih finansijskih instrumenata koji bi mogli da privuku privatna i filantropska sredstva.
(EUpravo zato/eumogucnosti.rs)