Evropska komisija i „Europa Nostra” objavili su dobitnike Evropskih nagrada za kulturnu baštinu / Nagrada „Europa Nostra” za 2026. godinu, koje sufinansira program „Kreativna Evropa” EU.
Ove godine najprestižnije evropsko priznanje u oblasti kulturne baštine biće dodeljeno za 30 izuzetnih projekata i pojedinaca iz 18 zemalja širom kontinenta.
Među ovogodišnjim pobednicima je projekat „Pacijenca” koji je revitalizovao gotovo nestalu tradiciju izrade dobrotske čipke u Crnoj Gori kroz praktičnu obuku koju vodi poslednja prepoznata čuvarka ove veštine.
Tokom tri godine više od 50 žena savladalo je ovu tehniku, dok su javne prezentacije i proizvodi od čipke doprineli njenom očuvanju i daljem razvoju.
Ljubitelji i podržavaoci kulturne baštine i šira javnost pozvani su da se upoznaju sa ovogodišnjim dobitnicima glasaju online i za svog favorita u okviru nagrade „Public Choice Award” koja može doneti novčanu nagradu od 10.000 evra. Glasanje je otvoreno do 12. maja.
Dobitnike je odabrao žiri sastavljen od deset stručnjaka iz oblasti kulturne baštine iz različitih delova Evrope, na osnovu evaluacije koju je sprovelo njih pet (žiri nagrade, selekcionih komisija). Na ovogodišnji konkurs pristigla je ukupno 261 prijava iz 40 evropskih zemalja.
Glen Mikalef, evropski komesar za međugeneracijsku pravdu, mlade, kulturu i sport, izjavio je: „Evropske nagrade za kulturnu baštinu slave izuzetnu moć nasleđa da inspiriše, povezuje i transformiše. U svetu koji se ubrzano menja, ovogodišnji dobitnici pokazuju kako naše zajedničko kulturno nasleđe može podstaći održivost, inovacije i jačanje veza koje nas ujedinjuju. Od inovativnih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji do praktičnih obuka u tradicionalnim tehnikama gradnje, ovi projekti pokazuju da nasleđe nije samo prošlost, ono je pokretač napretka".
Ćećilija Bartoli, predsednica organizacije „Europa Nostra”, čestitala je dobitnicima Evropskih nagrada za kulturnu baštinu / Nagrada „Europa Nostra” 2026.
"Ovogodišnji projekti pokazuju kako nasleđe može inspirisati nove generacije, jačati zajednicu i doprinositi lokalnim ekonomijama. U svetu obeleženom krizama i promenama, kulturna baština ostaje ključna spona koja povezuje ljude i doprinosi izgradnji održivijih i inkluzivnijih društava", dodala je.
Dobitnici će biti svečano predstavljeni na svečanoj dodeli Evropskih nagrada za kulturnu baštinu koja će se održati 28. maja u Opštinskom teatru u Nikoziji na Kipru. Ovaj značajan događaj biće upriličen u prisustvu evropskog komesara Glena Mikalefa i izvršnog predsednika organizacije „Europa Nostra” prof. dr Hermana Parcengera.
Predsednik Kipra, Nikos Hristodulidis, prisustvovaće ceremoniji kao najviši predstavnik zemlje koja u tom trenutku predsedava Savjetom Evropske unije.
Tokom ceremonije biće proglašeni dobitnici Grand Prix nagrada i nagrade Public Choice Award, koji se biraju među ovogodišnjim laureatima i dobijaju po 10.000 eura. Ceremonija će biti prenošena uživo na stranici Europa Nostra.
Ceremonija će, takođe, biti jedan od centralnih događaja Evropskog samita o kulturnoj baštini 2026, koji će se održati od 26. do 30. maja u glavnom gradu Kipra. Pod motom „Nasleđe kao duša Mare Nostruma“, samit u Nikoziji će istaći (geo)politički, društveni i ekološki značaj kulturne baštine za Evropu i širi mediteranski region. Samit organizuje organizacija „Europa Nostra” u saradnji sa Europa Nostra Heritage Hub u Nikoziji pod pokroviteljstvom Kipra i uz podršku Evropske unije.
Projekat „Pacijenca”
Kada je inicijativa „Pacijenca” započeta 2021. godine, izrada dobrote čipke bila je na ivici nestanka. Ministarstvo kulture Crne Gore zvanično je prepoznalo jednu ženu za čuvarku, rođenu 1937. godine, kao poslednju nositeljku ove veštine. Kroz vekove dobrotska čipka bila je sastavni deo porodičnog, religijskog i pomorskog života u Bokokotorskom zalivu. Svedočila je o generacijama ženske kreativnosti i umeća.
Međutim, početkom 21. veka sačuvala se uglavnom u privatnim zbirkama i crkvenim riznicama.
„Muzeji” Kotor pokrenuli su program koji objedinjuje istorijsko istraživanje i praktičnu obuku. Tekstilni vez na ovom području datira još iz 14. veka, dok se do 16. veka dobrote čipka razvila kao lokalna interpretacija venecijanske čipkarske tehnike „punto in aria“. Koristila se za izradu ritualnih marama, udovičkih kapa, oltarnika i venčanih velova. Primeri se čuvaju u crkvama, poput crkve Svetog Eustahija u Dobroti ili Svetog Nikole u Perastu, kao i u porodičnim nasleđima povezanima sa pomorskom tradicijom ovog kraja.
Radionice su započele 2022. godine pod vođstvom priznate čuvarke i muzejskih stručnjaka. Tokom naredne tri godine više od 50 žena različitih generacija završilo je obuku. Radionice su bile besplatne i otvorene za stanovnike Kotora, Boke Kotorske i Crne Gore. Školske grupe su imale priliku da prisustvuju i učestvuju, a za mnoge učenike to je bio prvi susret sa čipkom na iglu.
Naziv „Pacijenca” znači „strpljenje” i odnosi se kako na spor i precizan proces izrade čipke, tako i na vrednosti povezane sa pomorskom kulturom ovog područja. Projekat promoviše strpljenje kao ljudsku i kulturnu vrednost u vremenu digitalne ubrzanosti. Vertikalne instalacije u kojima je izložena čipka na trgovima Kotora, praćene demonstracijama izrade čipke uživo, učinile su proces revitalizacije vidljivim u gradu. Ove događaje svake godine posećuju stotine posetilaca. Učesnice su predstavljale Crnu Goru i na festivalima čipke u Hrvatskoj, čime je tradicija ponovo povezana sa širim jadranskim kontekstom.
„Muzeji” Kotor razvili su i liniju suvenira inspirisanih istorijskim motivima čipke. Ovi proizvodi prepoznati su kao jedni od vodećih kulturnih suvenira na Balkanu i doprinose finansiranju daljih aktivnosti obuke. Projekat čuva veštine, obezbeđuje prihode za žene i obnavlja ponos na lokalnu tradiciju.
Tokom protekle tri godine projekat je realizovan sa ukupnim budžetom od približno 15.000 evra, uglavnom finansiranim od strane „Muzeja” Kotor, uz manju podršku Ministarstva kulture.
Žiri nagrade je istakao da je Projekat Pacijenca transformisao kućnu radinost u kulturni događaj koji jača život zajednice i doprinosi ekonomskom osnaživanju žena.
"Kroz izradu čipke, projekat promoviše strpljenje kao društvenu i kulturnu vrednost, čuva osetljivi segment nematerijalne baštine i povezuje lokalnu tradiciju sa širom publikom", navodi se.
(EUpravo zato/Europa Nostra)