"Sve je počelo sa jednom slikom koja mi je zapela u glavi: pastir koji utrčava na tehno žurku usred šume. Zvuči pomalo apsurdno, znam, ali ta slika me je proganjala. Pastir predstavlja jedan svet, tradicionalni ruralni život, a tehno žurka drugi svet koji postoji odmah pored njega. Ta suprotnost između dva sveta koji koegzistiraju, tu film i živi, u tom sukobu. Odatle se priča dalje razvijala, fokusirajući se na mladog čoveka koji pokušava da pronađe svoj glas u svetu definisanom tradicijom", tako Georgi Unkovski, reditelj i scenarista filma "DJ Ahmet" započinje priču za naš portal.
Film, inače jedan od najbolje ocenjenih sa ovih prostora u prošloj godini, počeo je da se prikazuje u našim bioskopima, a prati 15-godišnjeg pastira Ahmeta, pripadnika turske manjine Jaruka koja živi u izolovanom selu u Severnoj Makedoniji.
Mladi Ahmet se suočava sa brojnim izazovima odrastanja, očevim konzervativnim očekivanjima, mlađim bratom koji ne govori posle majčine smrti, ali i prvom ljubavi.
Ne samo što je morao da pazi na ovce već je naučio kako da se izbori za sebe i svoje stavove, i to uz pomoć muzike.
U glavnim ulogama briljiraju Arif Jakup, Aguš Agušev i Dora Akan Zlatanova kojima su ovo prve uloge.
Unkovski objašnjava kako je autentičnost bila ključna.
"Nisam striktno tražio neprofesionalne glumce, ali kada smo sreli Arifa i Aguša, jednostavno su doneli nešto što nijedan profesionalni glumac ne bi mogao da proizvede. Njihov prirodan način bivstvovanja, realnost koju su nosili sa sobom, to je podiglo sve na viši nivo. Nije bila poenta u neiskustvu, već u istinitosti. Ponekad je najbolja gluma da jednostavno budeš ono što jesi. Saradnja sa njima bila je proces učenja za sve nas. Razvijali smo likove zajedno, a braća koju su oživeli na ekranu odražava stvarnu povezanost koju su izgradili tokom snimanja", poručio je reditelj.
Iako Ahmet ne postaje zaista DJ u filmu, muzika čini vrlo važan deo filma. Ne samo što glavnim junacima pomaže da se suprotstave određenim konzervativnim načelima i prebrode teške trenutke, već predstavlja kontrast scenama koje odišu tišinom.
"Radili smo sa kontrastima na više nivoa. Vizuelno, imali smo široke pejzaže nasuprot tesnim prostorijama u kućama. Kamera se ponaša drugačije u različitim svetovima. U selu, u porodičnim scenama, kamera je mirnija, posmatračka, daje prostor emocionalnoj težini. Kada Ahmet otkriva muziku, kada je na žurkama, kamera postaje dinamičnija, slobodnija. Koristili smo tišinu kao kontrast muzici, momente gde samo posmatramo Ahmeta, gde emocije govore više od reči. Muzika u filmu nije samo saundtrek, ona je jezik Ahmetovog unutrašnjeg života. Svaki put kada čujete muziku, to je trenutak oslobađanja kada Ahmet postaje ono što želi da bude. Ti kontrasti između tišine i zvuka, zatvorenog i otvorenog prostora, statičnog i dinamičnog, to je ono što vizuelno dočarava njegovu transformaciju", objasnio je Unkovski.
Na pitanje kako je izgledalo druženje sa turskom manjinom u Severnoj Makedoniji, reditelj otkriva da je upoznavanje išlo postepeno.
"Nismo dolazili kao turisti sa kamerama, već smo provodili vreme u zajednici, slušali, posmatrali, učili. Radili smo sa ljudima iz te oblasti, glumci su bili odatle, članovi zajednice su bili deo filma. Ta bliskost je stvorila okruženje gde svet filma deluje autentično jer je za mnoge ljude na setu to bio njihov stvarni život. Naučio sam da je porodica i zajednica sve, da tradicija nosi ogromnu težinu, ali i da svaka osoba nosi u sebi sukob između onoga što se od nje očekuje i onoga što želi da bude. Ta napetost je univerzalna, ali način na koji se manifestuje u ovoj zajednici je duboko specifičan", zaključuje Unkovski koji dodaje da muzika jeste zaista lek, možda ne u smislu da sve može reši, već da omogući da osetiš neke emocije mnogo snažnije i potpunije.
"U srećnim trenucima volim energičnu muziku, nešto što te tera da se pokreneš. Može biti tehno, fank, balkanska muzika sa jakim ritmom. U tužnim trenucima se okrećem nečemu intimnijem, melanholičnom sevdahu ili ambijent muzici. Ali iskreno, ponekad je i obrnuto. U najtežim trenucima ponekad ti je potrebna najenergetičnija muzika da te izvuče iz tog stanja. Muzika je alat. Koristiš je onako kako ti u tom trenutku odgovara, i to je njena moć", rekao je Unkovski za EUpravo zato.
"Treba da veruješ u sebe"
Arif Jakup je bio u školi kada je čuo za audiciju za film "DJ Ahmet". Posle nekih mesec dana je dobio poziv da dođe u Skoplje na audiciju, a posle još malo čekanja, javljeno mu je da je dobio glavnu ulogu.
"Nikad neću zaboraviti taj dan. Dobro sam se snašao sa likom Ahmeta. Na setu je bilo mnogo iskusnijih glumaca, ali su bili veoma ljubazni prema meni. Ono što sam naučio jeste da verujem u sebe i da se sve dešava u svoje vreme. Takođe, govorili su mi 'ovo je tvoj prvi film, a mislim da će ih biti još'. Veoma sam im zahvalan što su mi pomagali tokom snimanja", istakao je za EUpravo zato Arif koji tumači Ahmeta.
Priča prati tinejdžera koga otac primorava da napusti školu kako bi mu pomagao na imanju i čuvao ovce. Jedna od najzabavnijih scena, oko koje je reditelj i skrojio film, prikazuje Ahmeta kako nailazi na rejv žurku, ne shvatajući da su ga ovce pratile. Kako je posle imao problema da ih sakupi, počinju njegove nevolje sa ocem, ali i poznanstvo sa devojkom Ajom.
Zajedno se, kroz muziku, zbližavaju i pokušavaju da osvoje slobodu.
Sa druge strane, Aja se suočava sa sopstvenim izazovima jer je planirano da se uda za čoveka koga uopšte ne poznaje.
"Žene nisu imovina"
Aja je došla iz Nemačke radi ugovorenog braka. Iako je u tradicionalnoj odeći, ona je i dalje "obična" devojka koja voli da se fotografiše i snima za društvene mreže. Ipak, sve je to u potpunom neskladu sa očekivanjima i načelima njenog oca.
Glumica Dora Zlatanova je za EUpravo zato otkrila kako je oživela taj lik.
"Nisam se sama prijavila na audiciju, direktorka moje srednje škole me je ohrabrila. Tada sam pohađala treći razred gimnazije i ona mi je rekla da je pokrenut kasting za film u kome se govori turski, a tražili su devojke koje bi igrale Ajine drugarice. Tako sam i otišla, ne znajući mnogo o celom projektu, a šest meseci kasnije su me pozvali u drugi krug. Aju je trebalo da tumači glumica iz Turske, ali onda su počeli i mene da razmatraju i posle nekoliko sastanaka, dobila sam ulogu. Osetila sam da mi je Aja bliska jer je osoba slobodnog duha. Iskreno sam je predstavila jer sam zaista osetila njen bol u tim situacijama. Emotivna povezanost je načinila ovu ulogu vrlo ličnom za mene", otkrila je Dora.
Govoreći o ženama u konzervativnim zajednicama u modernom dobu, smatra da žene zaista doživljavaju više nepravdi.
"To je slučaj u mnogim društvima i to je nešto što me duboko frustrira. Generalno govoreći, i dalje postoje načela po kojima je žena nešto što može da se kupi ili proda ili na silu natera da čini nešto protiv njene volje. Zato su priče poput ove veoma važne, one započinju razgovore i podsećaju nas da žene nisu imovina već ličnosti koje imaju pravo na izbor, glas i slobodu", napomenula je glumica.
Kako se kroz film provlači poruka da je muzika lek za sve, takoje Aja odlučila da se izbori za svoju slobodu spemajući jednu plesnu tačku.
"Koreografija je osmišljena u hip-hop studiju u Skoplju, a radili smo zajedno sa hip-hop trenerom. Zajedno smo naučile korake, a sve je bilo veoma zabavno jer smo se odmah povezali sa muzikom. Muzika je moje bezbedno mesto. U srećnim trenucima slušam nešto što me tera da igram i slavim život. A kada je teško, okrećem se roku. Izuzetno volim rok muziku zato što mi omogućava da snažnije izrazim emocije ili ih se oslobodim", navela je naša sagovornica.