Džinovska sekvoja koja raste na severoistoku Engleske proglašena je najvišom živom novogodišnjom jelkom na svetu, nakon što je ispunila sve uslove Ginisove knjige rekorda.
Drvo se nalazi na imanju Kragsajd u Nortambrlendu, kojim upravlja Nacionalni fond, a sa visinom od 44,7 metara zvanično je ponelo ovu titulu.
Da bi se rekord priznao, jelka je morala biti dekorisana u skladu sa propisima, što je podrazumevalo upotrebu najmanje dve vrste ukrasa. Zbog toga je na sekvoju postavljeno više od 1.300 svetlećih lampica, kao i dve velike ljubičaste mašne, svaka visoka gotovo dva metra.
Organizacija ukrašavanja nosila je sa sobom niz izazova.
Kako je objasnila Šila Rejson, zadužena za marketing u Nacionalnom fondu, bezbednost je bila ključni prioritet. Klasični ukrasi nisu dolazili u obzir zbog opasnosti da ih vetar odnese i povredi posetioce. Kao alternativu, tim se odlučio za lagane, ali uočljive mašne. Razmatrane su i papirne zvezde, ali su zbog vremenskih uslova brzo odbačene kao opcija.
Poseban problem predstavljala je tehnička ispravnost rasvete. Pre nego što su lampice podignute na drvo, svaki svetlosni niz testiran je na tlu, priključen na prenosive baterije. Kako ističu organizatori, bilo bi gotovo nemoguće zameniti neispravne sijalice na desetinama metara iznad zemlje.
Sam proces postavljanja trajao je dva puna radna dana i u njemu su učestvovale tri osobe, uz upotrebu dizalica kako bi se stiglo do najviših delova krošnje. Svetla su raspoređena vertikalno niz drvo, a ne obmotavana oko stabla, čime je izbegnuto oštećenje kore i ispoštovana tradicija dekorisanja iz viktorijanskog perioda.
Zanimljivo je da ova sekvoja nije najviša na imanju, ali je izabrana zbog povoljne pozicije, pristupačnosti i pravilnog oblika. Paleta boja - plava, ljubičasta i ružičasta - inspirisana je istorijskim balom za poslužno osoblje koji je porodica Armstrong organizovala na imanju još 1894. godine. Dodatni motiv za temu pronađen je u otkrivenoj plesnoj kartici jedne sluškinje, koja je služila kao raspored plesova i partnera tokom večeri.
Jelka se osvetljava samo nekoliko sati dnevno, kako bi se smanjila potrošnja energije i ublažio uticaj na okolni biljni i životinjski svet. Uklanjanje ukrasa planirano je za januar, u zavisnosti od vremenskih prilika.
Iako je rekord za najvišu božićnu jelku ikada postavljenu i dalje u vlasništvu drveta iz Sijetla iz 1950. godine, koje je bilo visoko 64,6 metara i imalo 3.600 lampica, ta jelka nije bila živa. Upravo to čini sekvoju iz Kragsajda jedinstvenom u svetskim razmerama.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)