Neandertalci i drugi naši davni preci verovatno su se ljubili na sličan način kao i mi danas, pokazuje novo istraživanje.
Naučnici su pronašli dokaze da je praksa ljubljenja stara oko 21 milion godina i da su naši preci, uključujući i neandertalce, verovatno "spajali usne", navodi se u studiji.
Ljubljenje je dugo predstavljalo misteriju za biologe i antropologe, jer naizgled nosi ozbiljne rizike, poput prenosa bolesti, a nema jasnu ulogu u preživljavanju ili reprodukciji.
Međutim, najnovija istraživanja otkrivaju da se ovaj pokret razvijao milionima godina i da su se naši izumrli rođaci ljubljenjem najverovatnije grejali tokom ledenog doba.
Za potrebe studije naučnici su ljubljenje definisali kao "neagresivan kontakt usana koji ne uključuje razmenu hrane".
"Rezultati ukazuju da je ljubljenje vrlo stara osobina velikih majmuna", navodi Oksfordski univerzitet.
Navodi se i da se verovatno pojavilo kod zajedničkih predaka primata pre 17 do 21 milion godina.
Ljubljenje se, kako dodaju istraživači, održalo kroz evoluciju i danas je prisutno kod većine velikih majmuna.
Naučnici su prvo prikupili podatke o primatima kod kojih je primećeno ljubljenje, poput šimpanzi i orangutana.
Zatim su tu osobinu ucrtali na porodično stablo primata i simulirali različite evolucione scenarije, kako bi procenili verovatnoću da su se i naši drevni preci ljubili.
Ranije studije otkrile su da su ljudi i neandertalci delili određene oralne bakterije putem razmene pljuvačke, što takođe ukazuje na to da su se ove dve vrste međusobno ljubile.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)