Grčki političari ne kriju svoje protivljenje odmaralištu koje se gradi u blizini starog pravoslavnog manastira u egipatskoj pustinji Sinaj. Sada se pojavio novi cilj, kandidatura Kaira za rukovodioca UNESCO, agencije Ujedinjenih nacija zadužene za kulturu.
Manastir Svete Katarine iz 6. veka, podno planine Sinaj, ima značaj za Jevreje, hrišćane i muslimane. Njime upravljaju monasi Grčke pravoslavne crkve, a svake godine ga poseti više od 100.000 ljudi. Manastir čuva neprocenjive vizantijske ikone, mozaike i rane hrišćanske rukopise.
Ipak, dok Egipat gradi luksuzne hotele, vile i tržne centre u okolini, sudbina lokalnih beduina i samog manastira ostaje neizvesna.
U maju je egipatski sud presudio da manastir leži na državnoj zemlji, ali da monasi mogu nastaviti svoja verska obeležja. Nedugo potom, Euractiv je dobio pristup lokaciji, gde su monasi i lokalni beduini izrazili zabrinutost da li će manastir opstati. Grčki i egipatski političari trenutno pregovaraju o dugoročnom političkom rešenju.
Sada se ova saga preliva u još jednu borbu, ko će voditi UNESCO, parisku organizaciju koja štiti svetsko kulturno nasleđe. Sledeći generalni direktor biće izabran u oktobru, a glavni kandidati su bivši egipatski ministar turizma i antikviteta, Khaled El‑Enani, i Firmin Edouard Matoko iz Republike Kongo.
El‑Enani deluje kao favorit, budući da ga je već podržala Afrička unija, Arapska liga i nekoliko evropskih zemalja. Međutim, političari poput grčkog poslanika Nikolasa Farantourisa iz Grupe Levice tvrde da egipatska kandidatura nije kompatibilna sa odmaralištem koje se sada gradi pored manastira, koji UNESCO smatra mestom izuzetne univerzalne vrednosti.
"Ne možemo da zatvorimo oči pred simbolikom trenutka. Dok se u Egiptu donose sudske odluke koje potkopavaju kulturnu baštinu manastira, Egipat istovremeno nastoji da preuzme rukovođenje organizacijom koja sebe proklamuje čuvarom univerzalnog nasleđa," napisao je Farantouris u otvorenom pismu UNESCO-u, Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji.
Egipatski zvaničnici insistiraju da će monasi moći da praktikuju svoju religiju bez prekida. Ipak, dokument koji je Euractiv video u avgustu pokazuje da će egipatske vlasti imati nadzor nad riznicom manastira, uključujući pozlaćene ikone i vekovima stare rukopise.
Portparol UNESCO rekao je da je agencija zatražila od Kaira da zaustavi dalju realizaciju turističkog projekta dok se ne sprovede Procena uticaja na baštinu, pregled kako razvojni projekti mogu uticati na vrednost lokaliteta svetske baštine.
Portparol je dodao da su egipatske vlasti pozvane da zaštite prirodno okruženje manastira, očuvaju njegovu izolovanu lokaciju i "hitno pozovu misiju stručnjaka da proceni objekat i pruži smernice Egiptu kako bi se osiguralo da lokalitet ne bude ugrožen".
Tokom sastanka u junu, ministri spoljnih poslova Egipta i Grčke složili su se da "rade na očuvanju prava manastira." Egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelatty naglasio je da presuda suda potvrđuje duboko duhovno značenje manastira i njegov poštovani verski status.
Sudbina manastira Svetog Katarine i kandidatura El-Enanija za UNESCO takođe zabrinjava koptske hrišćane, versku manjinu u Egiptu procenjenu na 10 miliona ljudi. Adel Guindi, suosnivač i prvi predsednik organizacije Coptic Solidarity, rekao je da El-Enani i dosadašnja praksa Egipta ne ulivaju poverenje kada je u pitanju poštovanje misije UNESCO.
"Postoje brojni slučajevi oštećenja dragocenih ikona, rukopisa ili zgrada zbog nepažljivih intervencija. Ključ za razumevanje Egipta: država štiti, promoviše i služi islam. Sve ostalo mora podrediti," rekao je Guindi, navodeći rušenje istorijskih lokaliteta, lošu praksu restauracije i stroga medijska ograničenja.
Lokalni beduini "zaboravljeni"
Za Bena Hoflera, konsultanta za održivi turizam nekada baziranog u Sinaju, pravne mere Egipta da manastiru oduzme zemljišne prava ukazuju na nedostatak iskrene namere da se lokalitet sačuva.
"Dobrobit nekih od najstarijih i najvrednijih kulturnih pejzaža i institucija čovečanstva žrtvuje se da bi se služilo komercijalnim interesima egipatske vlade i njenih partnera. Postoje ozbiljna pitanja da li će manastir opstati, bar u obliku u kojem ga danas poznajemo, u narednih dvadeset godina," " rekao je.
Hofler je takođe izrazio zabrinutost zbog lokalnog beduinskog plemena Jebeleya, koje je izgubilo vitalna pradrevna zemljišta zbog turističkog razvoja, bez ikakve nadoknade.
Prema njegovom mišljenju, nova urbana sredina se nameće bez pristanka Beduina, ugrožavajući njihovo nomadsko nasleđe. Sa 12.000 radnika uključenih u razvoj odmarališta, lokalna zajednica se suočava sa marginalizacijom u sopstvenoj domovini.
Šta će EU učiniti?
Zemlje EU glasaju pojedinačno na izborima za UNESCO, a ne kao blok. Nekoliko država članica, uključujući Francusku, Nemačku, Španiju i Austriju, izrazile su podršku El-Enaniju.
Izvor u Parizu upoznat sa pitanjima UNESCO rekao je za Euractiv da geopolitički faktori takođe mogu igrati ulogu. EU nastoji da održi dobre odnose sa Kairom, posebno nakon nekoliko sporazuma o zelenoj energiji i napora da se ograniči migracija iz Afrike.
"Planiran je podvodni kabl za prenos obnovljive energije iz Egipta u Evropu preko Grčke," naveo je izvor, dodajući da Atina verovatno neće ugroziti taj projekat.
Grčka se, naročito, nalazi u delikatnoj poziciji. Egipat se smatra regionalnim saveznikom u suprotstavljanju tursko-libijskom sporazumu koji redefiniše pomorske zone u Mediteranu i dovodi u pitanje suverenitet Grčke i Egipta.
Atina još nije najavila da li će podržati El-Enanija.
(EUpravo zato.rs)