Nasilje prema ženama i devojčicama nema granica: to je najraširenije kršenje ženskih ljudskih prava koje ima doživotne implikacije na fizičko i mentalno zdravlje žena.
I danas, na Međunarodni dan borbe prema ženama, želimo da ukažemo na poražavajuće statistike koje beleži Srbija, ali i Evropa – ali i na dobre primere zemalja gde je nasilje prema ženama zastupljeno minimalno, a sve u cilju potpunog odstranjivanja nasilja prema ženama u našem društvu.
"Zašto je obukla kratku suknju?", "Izazovno se obukla i ponašala, sama je kriva", "Pa kad se ovoliko šminka", "Svaka priča ima dve strane" – samo su neki od komentara na vestima o nasilju koje je učinjeno prema ženama. I to se, nažalost, godinama ne menja. Kao i činjenica da je gotovo svaka ženska osoba u Srbiji doživela neki oblik nasilja, seksualni ili fizički, a da to nije nikome prijavila iz straha. Najgori slučajevi završavaju se okončanim životom – u najvećem broju slučajeva žrtva je žena, a nasilnik – muškarac.
Ovde bi valjalo pomenuti zvaničnu statstiku o ovoj temi kada je u pitanju naša zemlja.
Ne smanjuje se broj femicida u Srbiji
Prema poslednjim podacima, do oktobra 2024. godine u Srbiji je izvršeno najmanje 15 femicida. Govori se o ubistvima koja su javnosti poznata, a broj onih nezvaničnih je nepoznat.
U proteklih deset godina, femicid je odneo više od 406 života, a većina tih ubistava je izvršena u kući, stanu ili dvorištu kuće u kojima su te žvene žive, dok je skoro 28 odsto bilo na javnim mestima, potvrdio je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.
Ono što je posebno poražavajuće je da se iz godine u godinu, broj femicide ne smanjuje.
"Ubice tih žena su bili njihovi bivši ili trenutni partneri ili bivši ili aktuelni supružnici. Ubijene žene u Srbiji bile su najranjivije tamo gde su trebale da budu najsigurnije - na njihovom kućnom pragu", rekao je Tomislav Žigmanov na Međunarodnoj konferenciji koja se održava u okviru kampanje "Stop femicidu! 16 dana aktivizma - Svet bez nasilja".
Državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović rekla je da su, prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od juna 2017. godine zaključno sa septembrom 2024. godine, na teritoriji Srbije grupe za koordinaciju i saradnju razmotrile ukupno 359.719 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, a sudovi su produžili 137.562 hitne mere.
Ona je rekla da su grupe za koordinaciju i saradnju uradile 133.309 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama.
"U periodu od 2018. godine zaključno sa tekućom godinom na teritoriji Srbije zabeleženo je ukupno 137.784 žrtava nasilja u porodici, od kojih su u 100.391 slučaju žrtve bile žene", istakla je ona.
Evropska statistika podjednako loša
Kada je u pitanju Evropska unija, nažalost, ispostavlja se da nasilje prema ženama ne poznaje granice. Ono, dakle, ugrožava bezbednost polovine stanovništva u EU i ne može biti mira i sigurnosti dok se žene plaše za svoju bezbednost: 83 odsto mladih žena (od 16 do 29 godina) u EU izbegava određene situacije ili mesta iz straha od fizičkog ili seksualnog napada, navodi se na sajtu European Woman’s Lobby.
Svake godine u Evropi, ističe se u tekstu objavljenom početkom 2024, oko 2.300 žena bude ubijeno od strane svojih partnera ili bivših partnera. 45 žena nedeljno ubiju oni koji su ih navodno voleli. Jedna od tri žene je pretrpela fizičko i/ili seksualno nasilje i jedna od dve žene je iskusila seksualno uznemiravanje od svoje 15. godine. Deset odsto žena u EU navodi da su bile žrtve seksualnog nasilja, pet odsto je silovano uz upotrebu sila. Od svih incidenata nasilnih seksualnih zločina koje je evidentirao Eurostat, više od 90 odsto žrtava bile su žene, a 99 odsto osuđenih lica muškarci. Podsetimo, danas se u EU samo mali broj žena oseća sigurnim da se prijavi i zatraži pomoć. Samo 22 odsto žena koje dožive nasilje od partnera to prijavi policiji. Konkretno, od nasilnih incidenata seksualne prirode, 60 odsto je prijavljeno policiji. Prijavljivanje je niže od proseka kada je počinilac član porodice ili rođak (samo 22 odsto incidenata prijavljenih policiji).
I kada bismo nastavili da ređamo statistiku, ovaj tekst bi trajao predugo.
Problem je, međutim, prepoznat
Dobra vest je, međutim, da je ovaj problem prepoznat. Premda se to u statistici ne vidi, Evropska unija usvojila je određene mere koje bi mogle da se u skorijem periodu pokažu u manjim brojevima slučajeva nasilja.
Polovinom ove godine, Savet EU usvojio je prvi zakon Evropske unije o borbi protiv nasilja nad ženama, kojim se od svih članica EU zahteva da kiminalizuju sakaćenje ženskih genitalija, prisilno sklapanje brakova i sajber nasilje, kao što je deljenje intimnih fotografija bez pristanka.
Kako se navodilo u saopštenju Saveta EU, novi zakon sadrži mere za sprečavanje nasilja prema ženama i nasilja u porodici i postavlja standarde za zaštitu žrtava ovih krivičnih dela.
Savet je dao zeleno svetlo za usvajanje direktive EU za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a loša vest je da od njenog stupanja na snagu države članice EU imaju čak tri godine da je unesu u nacionalno zakonodavstvo. To znači da države imaju vremena do 2027, a to će mnogim ženama, ako se ovako nastavi, biti prekasno. Ipak, priznaćemo da u ovom slučaju važi parola "bolje ikad nego nikad".
"Preduzimanje odlučnih akcija protiv ovih akata nasilja je od suštinskog značaja za osiguranje vrednosti i osnovnih prava jednakosti između žena i muškaraca, i nediskriminacije", navodilo se u saopštenju Saveta EU.
Zakonom koji je tada usvojen kriminalizuju se sakaćenje ženskih genitalija, prisilni brak, deljenje intimnih fotografija bez pristanka, sajber uhođenje, sajber uznemiravanje i sajber podsticanje na mržnju ili nasilje. Izvršenje ovih krivičnih dela biće kažnjivo kaznom zatvora od najmanje jedne do pet godina.
Direktiva sadrži opsežnu listu otežavajućih okolnosti, kao što je počinjenje krivičnog dela protiv deteta, bivšeg ili sadašnjeg supružnika ili partnera, ili predstavnika javnosti, novinara ili branioca ljudskih prava, za koje se predviđaju strožije kazne.
U njoj se nalaze i detaljna pravila o merama pomoći i zaštite koje države članice trebaju da pruže žrtvama.
Postoji i problem
Problem sa ovom Direktivom bio je činjenica da je član o kriminalizaciji silovanja izostao, a da su za to "odgovorne" neke od najvećih zemalja EU, poput Nemačke, Holandije, Češke.
Trinaest organizacija, među kojima Amnesty International, Human Rights Watch, ali i Women Against Violence Europe, pozdravile su usvajanje zakona tada, ali su izrazili žaljenje što su pojedine zemlje članice uspele da "miniraju do sada nezabeleženu priliku da se na nivou EU silovanje kriminalizuje kroz definiciju koja bi bila zasnovana na pristanku". U praksi to znači da silovanje još uvek nije definisano niti jednim zakonom ili direktivom, a to bi zaista mogao da bude ozbiljan problem za unapređenje borbe protiv nasilja prema ženama.
Neke članice EU, uključujući Austriju, Hrvatsku, Kipar, Finsku, Grčku, Italiju, Letoniju, Luksemburg, Poljsku, Rumuniju, Sloveniju, Španiju i Švedsku, takođe su izrazile žaljenje što direktiva EU ne sadrži definiciju silovanja na osnovu pristanka. Ali oni su pohvalili napore da se u zakon uvede odredba o merama koje bi sprečile silovanje i promovisale ulogu pristanka.
"Činjenica da Direktiva sadrži zahteve za proširenje obrazovanja u oblasti saglasnosti je korak u pravom smeru", ocenile su ove članice EU.
Istanbulska konvencija - osnova svega
Podsetimo, Evropska unija ratifikovala je Istanbulsku konvenciju 2023. godine. U njoj se navodi da članice treba da preduzmu neophodne mere kako bi kriminalizovali bilo koje seksualne radnje bez dobrovoljnog pristanka.
Konvencija inače prvi međunarodni dokument koji sadrži definiciju roda, kriminalizuje zločine kao što su sakaćenje ženskih genitalija, prisilni brak, uhođenje, prisilni abortus i prisilna sterilizacija, prepoznaje nasilje nad ženama kao kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije, smatra države odgovornim ako na ovu vrstu nasilja ne reaguju na odgovarajući način.
Konvencija uspostavlja sveobuhvatne pravne i političke mere za sprečavanje takvog nasilja i zaštitu i pomoć žrtvama. Ove mere uključuju prikupljanje podataka, podizanje svesti, zakonske mere za kriminalizovanje takvog nasilja i pružanje usluga podrške. Takođe se bavi dimenzijom rodno zasnovanog nasilja u pitanjima azila i migracija.
Inciijativa za ovakvu konvenciju potekla je od Saveta Evrope 2011 godine. Prva ju je ratifikovala Turska 12. marta 2012. godine, država koja se jedina i povukla iz tog sporazuma devet godina kasnije.
Istanbulsku konvenciju do sada je potpisalo 45 država širom sveta i EU.
Srbija je Istanbulsku konvenciju potpisala 2012. godine, a Narodna skupština je ratifikovala 31. oktobra 2013.
Dokaz da Evropa pokušava, ali...
I sve ovo pokazuje koliko evropske zemlje pokušavaju da zauzmu stav po pitanju ovog problema. Međutim, deluje kao da je nasilje prodrlo duboko u društvo.
U Italiji, od januara do novembra 2023. godine, prijavljeno je 102 ubistva žena, čime je nastavlje trend od preko 100 godišnjih ubistava. Značajan podatak je i da se 31,5 odsto žena starosti od 16 do 70 godina suočilo sa fizičkim ili seksualnim nasiljem u ovoj zemlji.
Skoro četvrtinu žena nasilju su izložili muškarci koji nisu partneri, uključujući poznanike i strance, a fizičko uznemiravanje je najčešći oblik seksualnog nasilja. Kao što je slučaj u većini zemalja, partneri ili bivši partneri su najčešći počinioci ozbiljnih napada u Italiji, kao što su silovanje i drugi oblici fizičkog nasilja, navode UN.
Dobar primer
Napredak Belgije kada je u pitanju suzbijanje nasilja prema ženama je primetan, uvođenjem zakona o zaustavljanju femicida, čime je postala prva zemlja sa sveobuhvatnim zakonom ovog tipa. Sa 24 femicida 2023. godine, belgijski zakon je označio prekretnicu u zakonskom priznavanju i borbi protiv ubistava zasnovanih na rodu. Belgija takođe ističe "posvećenost Koaliciji za akciju ravnopravnosti generacija za rodno zasnovano nasilje", što odražava njenu posvećenost ovom globalnom izazovu. Ovim se postavlja u vrhu zemalja gde postoji iskrena borba protiv nasilja prema ženama.
U nasilju prednjače nordijske zemlje
U Engleskoj i Velsu, 6,9 odsto žena od 16 i više godina suočilo se sa porodičnim zlostavljanjem 2022. godine, dok je u Irskoj 1 od 6 žena pretrpela nasilje od partnera nakon 15. godine života.
"Predugo, žene i devojke žive u strahu od nasilja u porodici ili rodno zasnovanog nasilja", izjavio je premijer Irske Leo Varadkar u martu ove godine.
Irska vlada je kao odgovor na problem izradila Predlog zakona o agenciji za nasilje u porodici, seksualnom i rodno zasnovanom nasilju (DSGBV) iz 2023. godine koji ima cilj da stvori entitet zadužen za koordinaciju vladinih napora da se suoči sa DSGBV-om
Vlada Velike Britanije proglasila je nasilje nad ženama i devojčicama nacionalnom pretnjom, uvodeći zakon za borbu protiv nasilja, kao što je Zakon o zlostavljanju u porodici iz 2021.
Uprkos tome što su vodeće u svetu po pitanju rodne ravnopravnosti, nordijske zemlje pokazuju takozvani "nordijski paradoks", sa stopama nasilja u intimnim partnerstvima (IPV) nad ženama koje su znatno veće od proseka EU - 32 odsto u Danskoj, 30 odsto u Finskoj, 28 odsto u Švedskoj i 22,4 odsto na Islandu, u poređenju sa prosekom u EU od 22 odsto.
Ova neskladnost naglašava kritičnu oblast socijalne politike kojoj je potrebna pažnja u regionima koji su inače poznati po progresivnim rodnim normama.
U Francuskoj duplo povećanje od 2017. godine
U Francuskoj, posvećenost predsednika Emanuela Makrona rodnoj ravnopravnosti kosi se sa zabrinjavajućem porastom slučajeva nasilja u porodici, sa više od 244.000 prijavljenih žrtava 2022. godine, što predstavlja povećanje od 15 odsto i 95 odsto od 2017.
Žene čine 87 odsto ovih žrtava nasilja u Francuskoj i suočavaju se sa pretežno fizičkim nasiljem (66 odsto), zatim verbalnim ili psihičkim (30 odsto) i seksualnim nasiljem (4 odsto).
Holandija potvrđuje ovu posvećenost rešavanju problema nasilja nad ženama kampanjom "Sigurne ulice"" UN Women u Holandiji, koja se bori protiv uličnog uznemiravanja, što problema sa kojim se susreće 80 do 85 odsto žena i devojčica u ovoj zemlji.
Podaci o nasilju prema ženama u Portugaliji pokazuju da je 2022. godine bilo više od 30.000 prijava nasilja u porodici, sa 28 smrtnih slučajeva, uključujući 24 žene i četvoro dece. Nacionalna strategija ove zemlje za jednakost i nediskriminaciju ENIND 2018-2030, odobrena 2018. godine, ima za cilj da se pozabavi ovim sveprisutnim pitanjem, navodi UN.
Procenjuje se da rodno zasnovano nasilje prema ženama košta zemlje članice EU-27 oko 290 milijardi evra godišnje. Ovo je oko 80 procenata ukupnih troškova rodno zasnovanog nasilja, koji iznose oko 366 milijardi evra godišnje kada se uključi nasilje prema muškarcima, prenosi Statista.
Nama ostaje da se na Dan borbe protiv nasilja prema ženama podsetimo na sve ovo, izvučemo poruke i primenimo na sebe i svoju okolinu.
(EUpravo zato)