Zabrinjavajući savet za Evropljane: Saradnik Fon der Lajenove preporučuje im da prave zalihe za minimum 72 sata

Stanovnicima Evropske unije preporučeno je da prikupe hitne zalihe za slučaj izbijanja rata ili neke druge velike vanredne situacije.

Konstantinos Tsakalidis / Alamy / Alamy / Profimedia

Stanovnici zemalja Evropske unije trebalo bi da naprave zalihe hrane i osnovnih potrepština u slučaju da dođe do rata i ruske agresije, ili neke druge vanredne situacije, poručuje se u najnovijem izveštaju specijalnog savetnika predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Izveštaj o civilnoj i vojnoj pripremljenosti Evrope sastavio je bivši finski predsednik Sauli Ninisto u svojstvu specijalnog savetnika, preneo je Njuzvik, piše Politika.

U izveštaju se ističe da EU nije bila pripremljena za pandemiju kovida 19, kao ni za rusku agresiju protiv Ukrajine i da bi trebalo da iz "faze reakcije pređe u stanje proaktivne spremnosti".

Izveštaj ne navodi da je agresija Rusije jedina moguća pretnja, ali se ističe da je najveća.

"Mi nemamo jasan plan šta bi EU trebalo da radi u slučaju oružane agresije protiv neke njene članice. Pretnja koju bi predstavljao rat Rusije protiv evropskih snaga bezbednosti primorava nas da to pitanje postavimo u centar naše pripremljenosti za ovakvu situaciju, ne zanemarujući naše pripreme za druge velike pretnje", ističe se u izveštaju na 165 strana specijalnog savetnika Ursule fon der Lajen koji joj je predat u sredu.

Šta treba imati u zalihama?

U okviru ove strategije, EU bi trebalo da domaćinstvima savetuje da budu pripremljena da u slučaju vanredne situacije mogu da izdrže minimum 72 sata sa raspoloživim zalihama.

Zbog toga bi stanovnici zemalja EU trebalo da naprave zalihe osnovnih potrepština, a članicama Unije se savetuje da svojim građanima daju smernice o pravljenju zaliha, evakuaciji i načinima na koji mogu da dođu do hitnih službi.

U najnovijem izveštaju se ističe da je potrebno nabaviti zalihe hrane, pijaće vode, lekova, kao i baterijske lampe i radio aparate na baterije.

Cilj ovih saveta je da se građani EU pripreme za vanredne situacije kao što su nove pandemije, ekstremne vremenske nepogode ili oružana agresija.

Predložene su i druge mere u tom smislu, kao što je izdvajanje najmanje 20 odsto ukupnog budžeta EU za povećanje bezbednosti i pripremljenost za krize, ali i veća razmena obaveštajnih podataka između članica Unije.

(Eupravo zato/Politika)