Do 2030. godine, Švedska planira da poveća svoje oružane snage sa 88.000 na 115.000 pripadnika, uključujući profesionalne vojnike, regrute, civilne zaposlene i Domobrane (kopnena vojska), najavio je švedski ministar odbrane Pal Jonson.
"Živimo u ozbiljnim vremenima. Hitno je potrebno izgraditi jaču odbranu", rekao je Jonson dok je predstavljao zakon o odbrani za period od 2025. do 2030. godine.
Novi zakon zasnovan je na izveštajima odbora švedskog parlamenta nadležnog za pitanje odbrane, koji je ubrzao njegovu pripremu za godinu dana nakon širokog političkog konsenzusa.
"Ovo je neophodno kako bismo mogli snažnije i efikasnije odgovoriti na promene u svetu oko nas. Pre svega, na punu invaziju Rusije na Ukrajinu, ali i na našu integraciju u NATO," dodao je Jonson.
Nakon što je Rusija 2022. godine izvršila invaziju na Ukrajinu, Švedska i Finska su podnele zahtev za pridruživanje NATO-u, pri čemu je Švedska postala najnovija članica u martu, okončavši 200 godina vojne neutralnosti.
Zakon predviđa izdvajanje od 174 milijarde švedskih kruna (15,3 milijardi evra) za vojnu odbranu i 37,5 milijardi švedskih kruna (3,3 milijarde evra) za civilnu odbranu tokom pet godina – investicije za koje vlada tvrdi da su opravdane trenutnom napetom geopolitičkom situacijom.
Ove investicije će značiti da će Švedska do 2028. godine trošiti 2,6 odsto BDP-a na odbranu, što je povećanje od 0,4 procentna poena, a Jonson kaže da je to u skladu sa preliminarnim željama NATO-a u vezi sa švedskom ratnom sposobnošću.
Strateška izdržljivost
Prema švedskom Ministarstvu odbrane, veliki deo fokusa zakona je na produženju životnog veka borbenih jedinica, umesto na kupovini novih sistema naoružanja. Zakon, dakle, naglašava potrebu za kupovinom opreme, posebno municije poput artiljerijskih granata i borbenih raketa za lovačke avione.
Posebne investicije će biti usmerene na protivvazdušnu odbranu, posebno na protivdronovsku i pomorsku vazdušnu odbranu.
"Imamo dobar odbrambeni sistem, ali je premali i potrebna je dodatna oprema", rekao je portparol odbora za odbranu Mikael Oscarson.
Jačanje izdržljivosti i otpornosti naglašeno je i na civilnoj strani, pri čemu je ministar za civilna pitanja Carl-Oskar Bohlin opisao ulaganje u civilnu odbranu kao "paradigmatski pomak".
Vlada takođe želi da ojača sposobnost društva da se nosi s ratom u oblasti elektronskih komunikacija, transporta, snabdevanja hranom i vodom, energetskom opskrbom, zdravljem, negom i hitnim službama – sektorima koje Bohlin opisuje kao ključne za sposobnost Švedske da očuva društvo.
"Ukupna odbrana je za sve Šveđane", zaključio je.
(EUpravo zato)