Dok se sukobi nastavljaju na Bliskom istoku, Kipar je sve više u fokusu zbog svog geografskog položaja na istoku Mediterana.
Iz kiparskih luka se šalje pomoć Pojasu Gaze, a ova članica Evropske unije bi mogla uskoro da postane utočište i za ljude koji beže iz zaraćenog regiona.
To se ne odnosi samo na Izraelce, koji su nedavno bili zaglavljeni na brojnim aerodromima širom sveta jer su letovi ka Tel Avivu bili masovno otkazivani ili odlagani, već i na Libance.
Izraelcima je tada poručeno da se upute na Kipar i Grčku gde će ih izraelske avio-kompanije prebaciti do kuće.
Kipranski zvaničnici su istakli da će "povezanost" dve zemlje ostati netaknuta, preneo je Dojče vele.
Aerodrom u Larnaki trenutno sprovodi 14 putničkih letova dnevno ka Tel Avivu, a njima se preveze 4.000 ljudi. Pre nedavnih eskalacija, 10 avio-kompanija je letelo na ovoj ruti, ali su dve prekinule svoje usluge.
Letovi ka libanskoj prestonici, Bejrutu, nisu menjani i nastaviće se i ubuduće.
Kako se tenzije pojačavaju na Bliskom istoku, Kipar je u pripravnosti. Mala ostrvska država je već najavila da je spremna da bude bezbedno utočište za civile koji beže iz ratnih zona.
Zemlje poput Nemačke i Posljske planiraju da svoje državljane, koji trenutno borave u Izraelu i Libanu, vrate kući preko Kipra.
Podsetimo, ne samo što rat u Pojasu Gaze traje od prošlog oktobra kada je Izrael počeo da se sveti palestinskom Hamasu za napad na civile, već se u sukob uključuje i libanski Hezbolah. Iran takođe redovno razmenjuje pretnje sa Izraelom i strahuje se da bi takođe mogao da se umeša u borbe što bi bilo katastrofalno po region, ali i ostatak sveta. Procenjuje se da je do sada u Pojasu Gaze ubijeno više od 40.000 ljudi.
Kako se Kipar sprema za prihvat izbeglica?
Kiparski ministar spoljnih poslova, Konstantinos Kombos, još ranije je potvrdio da će tamošnja vlada razviti specijalni nacionalni plan akcije, poznat kao ESTIA, namenjen hitnim evakuacijama civila iz obližnjih kriznih područja.
Prvi put je stupio na snagu u oktobru 2023. godine, a trebalo je da utvrdi procedure za primanje, smeštanje i vraćanje izbeglica iz trećih zemalja.
Kipar je potom aktivirao i drugi plan, Nafkratis, koji služi za evakuaciju državljana EU ili državljana trećih zemalja iz Libana. U tom slučaju, rukovodi se i prihvatom izbeglica koje dolaze morskim putem.
Kipar je usko sarađivao sa Kanadom i Nemačkom jer mnogo njihovih državljana boravi u Libanu. Nemački i kanadski krizni timovi se nalaze u luci u Larnaki kako bi evakuisali svoje građane ukoliko se kriza pogorša. Nemačke vazduhoplovne snage su takođe najavile da su spremne da pomognu.
Pretnje Hezbolaha
Geografski položaj Kipra ga takođe stavlja u nepovoljnu situaciju.
Lider libanskog militantnog pokreta Hezbolah, Hasan Nasralah, u junu je zapretio Kipru rekavši da će ga "rat obuhvatiti" ukoliko dozvoli Izraelu da koristi njegove vazduhoplovne i vojne baze kako bi ciljao na mete u Libanu.
Kiparske vlasti su od tada više puta napomenule da ta zemlja neće ponuditi svoje baze za napade na treće zemlje.
Kombos je naglasio da "Kipar nije bio i neće biti deo krize, već će stremiti ka rešenju".
Evakuacija civila
Kiprani su takođe ispravili izjave izraelske ministarke saobraćaja Mirija Regeva koja je nagovestila da bi Grčka i Kipar mogli da pomognu u vraćanju izraelskih civila kući ukoliko Izrael bude napadnut.
Regev je sugerisala da, ukoliko Izrael bude napadnut, može da potrai pomoć brodova u Atini i Larnaki.
Portparol kipranske vlade, Konstantinos Letimbiotis, precizirao je da bi to trebalo da budu brodovi pod kontrolom Izraela, a ne Kipra.
Kako je dodao, izraelski planovi ne treba da se mešaju sa programom ESTIA koji služi za evakuaciju građana iz opasnih zona.
(EUpravo zato/Dojče vele)
