Po prvi put u svojoj istoriji, Danska uvodi obavezan vojni rok i za žene, čime postaje jedna od retkih evropskih zemalja koje u potpunosti izjednačavaju vojne obaveze muškaraca i žena. Ova izmena zakona, koju je danski parlament nedavno jednoglasno usvojio, predstavlja važnu promenu u pristupu odbrani, ali i ravnopravnosti polova u okviru vojnog sistema.
S obzirom na to da Danska koristi sistem lutrije kada se ne prijavi dovoljan broj dobrovoljaca, ubuduće će i žene biti uključene u taj proces selekcije. To znači da svi koji se ne prijave sami, mogu biti izabrani slučajnim putem kako bi se popunile kvote vojnika.
Danska je jedina zemlja u Evropi sa zvanično definisanom "lutrijom" za regrutaciju vojnika, što je delimično posledica toga što ima ograničene potrebe i oslanja se na dobrovoljce. Norveška i Švedska koriste selektivne sisteme koji nisu formalno lutrijski, ali imaju sličan efekat — ne regrutuje se svako, već se pravi uži izbor na osnovu potreba vojske i procene kandidata.
Iako postoji zakonski obavezan vojni rok u Norveškoj, i za žene i za muškarce, samo manji broj mladih se zaista regrutuje. Svi građani dobiju poziv za procenu sposobnosti, ali samo odabrani se pozivaju. Ne postoji formalna lutrija, ali je selekcija delimično zasnovana na kombinaciji potreba i procene potencijala – što ima elemente selektivnog i ograničenog izbora sličnog lutriji.
U Švedskoj je obavezni vojni rok vraćen 2017, uz uključivanje i žena. Ne regrutuje se svako već mladi prolaze kroz procenu, a zatim se bira ograničen broj kandidata na osnovu sposobnosti i potreba. Iako nije slučajna lutrija, sistem se oslanja na selektivno pozivanje, što može nalikovati lutriji ako ima previše podobnih kandidata.
Danska uvela obavezni vojni rok za žene
Prema novim pravilima, Danska je uvela obavezni vojni rok za žene koje navrše 18 godina i trajaće11 meseci, što je značajno produženje u odnosu na prethodni model koji je ženama omogućavao dobrovoljno učešće u četvoromesečnoj obuci.
Cilj danskih vlasti je da se broj osoba koje godišnje služe vojni rok poveća sa trenutnih 4.700 na 6.500 do 2033. godine, a u konačnoj perspektivi i do 7.500 godišnje. Time bi se pomoglo popunjavanje profesionalnog sastava vojske, koja trenutno broji oko 9.000 stalno zaposlenih vojnika, ali i aktivni rezervni kadar koji uključuje 24.000 pripadnika.
Ova reforma dolazi u trenutku kada Danska, kao i brojne druge članice NATO-a, povećava ulaganja u odbranu kao odgovor na pogoršanu bezbednosnu situaciju u Evropi, pre svega zbog rata u Ukrajini i rastuće pretnje po stabilnost regiona. Vlada je najavila povećanje odbrambenog budžeta za dodatnih 40,5 milijardi danskih kruna (oko 5,4 milijarde evra) u narednih pet godina. Već su potvrđena dodatna sredstva za 2026. i 2027. u iznosu od 6,8 milijardi evra.
Danska se ovim korakom pridružuje regionalnim partnerima. Norveška je još 2015. postala prva NATO zemlja koja je uvela obavezni vojni rok i za žene, dok je Švedska 2017. reaktivirala obaveznu vojnu službu, uključujući žene kao ravnopravne učesnice.
(EUpravo zato.rs)