Debata o Grenlandu i njegovoj nezavisnosti se nastavlja, a ostrvo će nastojati da obezbedi više ulaganja Evropske unije.
Dok se suočavaju sa pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa koji želi da "osvoji" ovu autonomnu dansku teritoriju, zagovornici nezavisnosti primorani su da ozbiljno razmotre koje bi bile posledice prekida veze sa Danskom.
"Naravno, razmišljamo o nezavisnosti, ali šta ona zapravo znači? Niko nije u potpunosti nezavisan", rekla je Malina Abelsen, predsednica najveće kompanije na Grenlandu, "Royal Greenland" – državne ribarske firme koja čini više od 95 odsto izvoza Grenlanda.
Zahvaljujući rezervama ključnih minerala, uključujući grafit, retke zemne metale, nikl i zlato, kao i zalihama prirodnog gasa i lokaciji koja služi kao prolaz ruskim brodovima i nuklearnim podmornicama, Grenland postaje sve značajniji za ekonomsku i vojnu bezbednost Evrope i SAD.
S obzirom na rastuću konkurenciju, Abelsenova je istakla da Grenland mora da obezbedi da buduće investicije omoguće nacionalnoj vladi da reguliše sektor, umesto da se stranim korporacijama omogući neograničena eksploatacija.
Evropska unija otvorila je prošle godine konzulat u Nuku sa ciljem poboljšanja investicija.
Međutim, eksploatacija prirodnih resursa Grenlanda zahteva dugoročne investicije, što nosi rizik da neki projekti ne donesu očekivani profit.
Mnoge kompanije smatraju da je EU suviše spora i da je tradicionalno bila nevoljna da uloži značajnija sredstva.
Grenland otvoren za saradnju
"EU već godinama pokazuje interesovanje za Grenland zbog ključnih minerala i uključila je Evropsku investicionu banku (EIB) u taj proces, ali vidimo vrlo malo projekata u kojima je EIB zaista aktivno angažovan“, rekao je Bent Olsvig Jensen, generalni direktor kompanije "Lumina Sustainable Materials".
"U poslednjih nekoliko godina, praktično nijedan", dodao je.
Prema Olsvig-Jensenu, deo problema leži u strogim pravilima investiranja EIB-a, što ostavlja prostor drugima, poput Kine ili SAD-a, da popune praznine.
"EIB može da se uključi tek kada projekat postane komercijalan, a praktično nijedan do sada nije stigao do te faze, osim našeg", rekao je.
Od 2011. do 2016. godine, Olsvig-Jensen je bio izvršni direktor kompanija poput "True North Gems Greenland", koja je prvobitno dobila licencu za eksploataciju rudnika rubina.
"Ako EU želi da se pozicionira na Grenlandu, mora brže da reaguje. Grenland nije zatvoren za poslovanje – naprotiv, vrlo smo raspoloženi za saradnju", istakao je za Euronews.
Veliko otapanje
Hidroenergija je još jedan sektor obnovljivih izvora energije koji se razvija na Grenlandu, zahvaljujući topljenju ledenih pokrivača usled globalnog zagrevanja.
"Ledeni pokrivač se topi brže nego što se predviđalo, pa je potencijal ovog sektora verovatno još veći“, rekla je Aviaja Karlshoj Nudsen, direktorka kompanije "NunaGreen Renewable Energy".
"Veoma je važno da sarađujemo sa partnerima kojima verujemo i nad kojima Grenland može imati kontrolu", dodala je.
Stine Bos, danska poslanica u Evropskom parlamentu iz grupe Renew, rekla je da EU može da učini više kako bi pomogla Grenlandu da ostvari svoj potencijal.
"Evropska unija je već pokrenula inicijative u oblasti obrazovanja i podrške u sektoru čiste energije, što pokazuje da smo ozbiljni. Takođe, na raspolaganju su sredstva, ali mislim da možemo da učinimo i više", izjavila je za Euronews.
Ona je bila deo delegacije poslaničke grupe Renew kada su se sastali sa akademicima, političarima i predstavnicima industrije, kao i sa konzulatima SAD i EU na Grenlandu, kako bi procenili na koji način EU može da doprinese razvoju Nuka.
Priznala je da su mnogi u Evropi i Danskoj očekivali da će Trampova pretnja "proći sama od sebe".
"Mislim da je ovo bila osetljiva situacija i to veoma dobro razumem. Takođe, videli smo da je početna reakcija danske vlade bila – 'hajde da sačekamo i vidimo da li će ovo proći'. Međutim, to se nije dogodilo. Naprotiv, glasovi iz SAD postaju sve glasniji", objasnila je.
Geopolitički značaj
Prema sporazumu o odbrani sa Danskom, SAD već imaju snažno vojno prisustvo na severozapadu Grenlanda.
Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da bi SAD mogle da ojačaju svoje prisustvo u Grenlandu, posebno ako je cilj da se regija zaštiti od ruskih i kineskih pretnji.
"U potpunosti se slažem sa Amerikancima da Arktik postaje sve značajniji kada govorimo o odbrani i bezbednosti, ali se to može uraditi na drugačiji način, izjavila je Frederiksenova komentarišući Trampove želje da Vašington stekne kontrolu nad Grenlandom.
(EUpravo zato/Euronews)