Većina građana Evrope podržava formiranje zajedničke vojske Evropske unije, dok istovremeno raste zabrinutost zbog pouzdanosti SAD kao bezbednosnog partnera. Istraživanje pokazuje da 71 odsto ispitanika želi da EU ima sopstvenu vojsku, a čak 64 odsto građana u državama bez obaveznog služenja vojnog roka podržava njegovo ponovno uvođenje.
Ideja o formiranju zajedničke evropske vojske dobija sve veću podršku među građanima Evropske unije, pokazuje novo istraživanje bezbednosnog analitičkog centra GLOBSEC, čije je rezultate objavio briselski Politico.
Prema podacima iz izveštaja "Trendovi 2026", čak 71 odsto ispitanika želi da Evropska unija ima sopstvenu vojsku. Rezultati ukazuju na sve izraženiju potrebu građana za jačanjem evropskih odbrambenih kapaciteta, ali i na rastuću zabrinutost zbog pouzdanosti Sjedinjenih Američkih Država kao bezbednosnog saveznika.
Podrška evropskoj vojsci zabeležena je u svim anketiranim članicama EU, a najveća je u Rumuniji, gde ovu ideju podržava 82 odsto ispitanika. Slede Litvanija sa 78 odsto i Francuska sa 75 odsto.
U Poljskoj i Bugarskoj oko 70 odsto građana podržava stvaranje zajedničke vojske, dok je u Nemačkoj taj procenat 69 odsto.
Istraživanje je obuhvatilo 14 država transatlantskog prostora, među kojima je 11 članica Evropske unije, kao i Ukrajina, Velika Britanija i SAD.
Evropljani žele jaču vojsku, ali ne i napuštanje NATO-a
Podrška formiranju zajedničke evropske vojske ne znači da građani žele napuštanje NATO-a. Naprotiv, rezultati istraživanja pokazuju da većina istovremeno podržava opstanak Alijanse i razvoj samostalnih evropskih odbrambenih kapaciteta.
Oko 77 odsto ispitanika u anketiranim državama članicama NATO-a izjasnilo se da bi glasalo za ostanak u tom vojnom savezu. Istovremeno, 78 odsto ispitanika u državama Evropske unije podržava jačanje odbrambenih sposobnosti Unije uporedo sa NATO-om.
Ovakvi rezultati ukazuju na to da građani žele veću samostalnost Evrope u oblasti bezbednosti, ali da pritom ne odbacuju postojeći sistem kolektivne odbrane.
Sve više građana podržava povratak obaveznog vojnog roka
Istraživanje je pokazalo i značajnu podršku ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka.
Među ispitanicima u državama u kojima vojna obaveza trenutno ne postoji, 64 odsto podržava njeno vraćanje. Najveća podrška zabeležena je u Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj i Slovačkoj.
Ovaj podatak dolazi u trenutku kada evropske države preispituju svoje odbrambene strategije i razmatraju načine za povećanje vojnih kapaciteta u uslovima pogoršane bezbednosne situacije.
Sve veće nepoverenje u Vašington
Posebno zanimljiv deo istraživanja odnosi se na stavove građana prema Sjedinjenim Američkim Državama.
Više od trećine ispitanika u anketiranim evropskim zemljama smatra da SAD predstavljaju bezbednosnu pretnju. Taj stav deli približno polovina građana Nemačke, Francuske i Velike Britanije, dok je u državama centralne i istočne Evrope taj procenat oko trećine.
Nemačka se izdvaja kao jedina anketirana država u kojoj većina ispitanika Vašington vidi kao bezbednosnu pretnju.
Istraživanje je pokazalo i značajne podele u nemačkom javnom mnjenju kada je reč o ratu u Ukrajini.
Oko 40 odsto nemačkih ispitanika složilo se sa tvrdnjom da je odnos Ukrajine prema stanovništvu koje govori ruski jezik opravdao rusku invaziju, dok je 39 odsto ocenilo da je Zapad izazvao rat.
Stavovi o podršci Kijevu takođe su podeljeni. Nešto više od polovine ispitanika smatra da je odbrana Ukrajine važna za bezbednost Nemačke, dok bi gotovo šest od deset prihvatilo teritorijalne ustupke Ukrajine u zamenu za mir.
Rezultati istraživanja ukazuju na svojevrstan paradoks u evropskom javnom mnjenju: građani žele snažniju i samostalniju evropsku odbranu, ali istovremeno podržavaju ostanak u NATO-u, uprkos sve izraženijim sumnjama u pouzdanost njegovog najmoćnijeg člana, Sjedinjenih Američkih Država.
(EUpravo zato)