Evropska unija je predstavila novu strategiju za Arktik čime želi da ojača svoje prisustvo na dalekom severu pogotovo u vreme kada se led topi čime se otvaraju nove brodske rute.
Od ledolomaca i podmorskih kablova do satelitskih veza i kritičnih sirovina, cilj strategije je da Evropi obezbedi snažniju ulogu u regionu oko kojeg se sve više nadmeću Rusija, Kina i Sjedinjene Američke Države.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, najavila je planove za osnivanje Centra za pomorsku bezbednost, koji bi pratio rusku "flotu iz senke" kojom se zaobilaze sankcije, kao i centra za nadzor, zaštitu i popravku podmorskih kablova u severnom Atlantiku i na Arktiku.
Sredstva EU bila bi namenjena za kamere, senzore i satelite za otkrivanje potencijalnih pretnji, a Brisel bi podržao i postavljanje bezbednog podmorskog kabla koji bi direktno povezivao Grenland sa Evropskom unijom.
"Kada vidimo da se suverenitet, teritorijalni integritet i pravila na kojima se zasnivala stabilnost regiona više ne mogu uzimati zdravo za gotovo, moramo da delujemo i promenimo svoj strateški pristup", rekla je Fon der Lajenova.
Planom se predviđa i proširenje evropske flote ledolomaca, kao i jačanje saobraćajnih veza za civilnu i vojnu upotrebu, kako bi se arktičke trgovinske rute povezale sa evropskim lukama, železnicama i energetskim terminalima.
EU ima neposredan interes u ovom regionu kroz tri svoje članice, Dansku, Finsku i Švedsku, a na Arktiku živi više od pola miliona građana Unije. U regionu se nalaze i zemlje koje nisu članice EU, poput Islanda i Norveške, koje pripadaju jedinstvenom evropskom tržištu.
Za Brisel je izazov da proširi prisustvo Evrope, istovremeno odgovarajući na sve neizvesnije odnose sa Vašingtonom i bezbednosnu pretnju koju predstavlja Moskva.
Nova strategija stavlja saradnju sa zemljama "sličnih stavova" u središte pristupa EU, pri čemu su Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo i Norveška prepoznate kao važni partneri.
Predviđa se održavanje redovnih samita koji bi okupljali partnere iz takozvanog "Severnog susedstva", kao i osnivanje foruma za bližu koordinaciju u vezi sa izazovima u regionu.
Sjedinjene Američke Države jedna su od zemalja koje bi mogle da učestvuju u tim inicijativama, ali njihova uloga ostaje neizvesna. To odražava evropsku zabrinutost zbog ponovljenih pretnji predsednika Donalda Trampa da Grenland stavi pod američku kontrolu.
Grenland, prostrana autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske, postao je posebno važan predmet zabrinutosti zbog arktičkih ambicija Vašingtona. Tramp je od početka godine ublažio retoriku, a SAD su potom potpisale bezbednosni sporazum sa Grenlandom i Danskom.
Ipak, nepoverenje u Evropi nije nestalo. U strategiji se SAD pominju samo nekoliko puta, dok se Kanada navodi gotovo dvadeset puta, prema dokumentu koji je francuska novinska agencija AFP dobila uvid pre njegovog predstavljanja.
Nekoliko inicijativa trebalo bi da Evropi omogući veću kontrolu nad infrastrukturom koja opslužuje ovaj region, što bi potencijalno smanjilo njenu zavisnost od američkih igrača.
Predloženi kabl koji bi direktno povezivao Grenland sa EU bio bi deo šireg "panarktičkog" projekta, kojim bi se povezale i Kanada, Japan i Južna Koreja.
Brisel takođe radi na proširenju satelitske povezanosti širom Arktika putem sistema IRIS², planirane konstelacije satelita EU koja bi trebalo da konkuriše uslugama poput Starlinka Ilona Maska.
Infrastruktura i bezbednost
Vojno jačanje Rusije i njene aktivnosti na moru predstavljaju još jednu ključnu zabrinutost. U strategiji se posebno ističu hibridne pretnje, uključujući upade dronova i sabotaže usmerene na podmorske kablove.
Planirani Centar za pomorsku bezbednost unapredio bi nadzor nad ruskom "flotom iz senke", tankerima za prevoz nafte koji se koriste za zaobilaženje sankcija i ostvarivanje prihoda za finansiranje ruskog rata u Ukrajini.
Nadležnosti centra obuhvatale bi i otkrivanje nezakonitog ribolova i zagađenja, kao i pružanje podrške operacijama potrage i spasavanja.
Evropa želi i da unapredi svoje sposobnosti za delovanje u polarnim uslovima. Prema procenama zvaničnika, evropske zemlje raspolažu sa oko deset ledolomaca, od kojih se većina nalazi u Finskoj, dok Rusija ima približno 40.
Brisel će razmotriti zajedničku nabavku polarnih plovila i dogovore sa partnerima o njihovom udruživanju i zajedničkom korišćenju. Time bi se zemljama omogućilo da efikasnije koriste skupe, specijalizovane brodove za plovidbu i istraživanja.
Pored ovih bezbednosnih mera, strategija predviđa ulaganja u projekte obnovljive energije i kritičnih sirovina, čime bi se region čvršće povezao sa širim ekonomskim prioritetima Evrope.
EU je takođe naglasila da njeni planovi ne uključuju eksploataciju nafte i gasa na Arktiku. Unija će nastaviti da se protivi kupovini fosilnih goriva izvađenih u tom regionu, uključujući i ona iz partnerske Norveške.
(EUpravo zato/rfi.fr)