Dok rat u Ukrajini ulazi u petu godinu, Evropska unija pokušava da ubrza ponovno naoružavanje kontinenta i ojača sopstvenu bezbednost. Ipak, uprkos političkim porukama o hitnosti i milijardama evra koje su stavljene na raspolaganje, koordinacija između nacionalnih vlada, institucija EU i evropske odbrambene industrije ostaje slaba.
Proizvođači oružja upozoravaju da bez jasnih zahteva i dugoročnih narudžbina ne mogu da planiraju investicije, dok države oklevaju da se obavežu.
Tokom nedelje konferencija posvećenih odbrani u Briselu, ovi problemi su ponovo izbili u prvi plan. Iako se na političkom nivou gotovo svi slažu da je jačanje evropske odbrane neophodno, u praksi se pokazuje da evropske prestonice, institucije EU i proizvođači oružja često govore različitim jezikom.
Evropske vlade tvrde da je situacija hitna, ali predstavnici industrije kažu da u razgovorima sa državama često nailaze na zid. Poruke su, kako navode, nejasne i ponekad kontradiktorne, dok planovi zapinju zbog nacionalnih interesa i nedostatka konkretnih odluka, prenosi Euractiv.
EU je u međuvremenu stavila na raspolaganje značajna sredstva za bezbednost kontinenta. Među njima su 1,5 milijardi evra za Evropski program investicija u odbranu (EDIP) i čak 150 milijardi evra kroz instrument zajmova za odbranu SAFE (Security Action for Europe). Cilj oba mehanizma je da pomognu državama članicama da kupuju više evropskog naoružanja i da industriji omoguće povećanje proizvodnje.
Međutim, implementacija ovih instrumenata zaostaje. Prošle godine su zemlje članice predstavile planove o tome kako nameravaju da troše novo dostupna sredstva, posebno kada je reč o zajedničkim nabavkama.
U okviru SAFE zajmova, države su bile u obavezi da navedu koje odbrambene proizvode planiraju da kupe. Ipak, izvori upoznati sa tim procesom navode da su ti planovi ostali veoma opšti i bez potrebnog nivoa detalja.
Evropska komisija je ponudila neobavezujuću metodologiju kako bi državama pomogla da pojasne na koji način planirane nabavke ispunjavaju kriterijume za korišćenje SAFE sredstava.
Prema tim smernicama, proizvođači su odgovorni za izračunavanje udela evropskih i neevropskih komponenti u svakom proizvodu, što je ključno za pristup fondu od 150 milijardi evra.
Ipak, prema informacijama do kojih je došao Euractiv, proizvođači oružja i dalje čekaju da im nacionalna ministarstva odbrane precizno kažu kakvu opremu žele da kupe. Ovaj nedostatak jasno definisanih zahteva dodatno ilustruje dubok raskorak između država i evropske odbrambene industrije.
Svi akteri, od nacionalnih vlada i institucija EU do proizvođača oružja, javno pozivaju na temeljnu reformu evropskog odbrambenog sektora, kako bi se povećale zalihe nakon ruske invazije na Ukrajinu. Kompanije poput "Rheinmetalla", "Nextera", poljskog PGZ-a ili "Dassaulta" poslednjih meseci su u fokusu javnosti zbog otvaranja novih proizvodnih pogona širom Evrope.
Na prvi pogled, čini se da postoji jedinstvena vizija.
Međutim, iza kulisa, industrija upozorava da entuzijazam nije dovoljan. Kompanije traže dugoročne investicione planove i čvrste ugovore koji bi im omogućili da planiraju budućnost. Mnoge su već povećale proizvodnju bez jasne slike o tome da li će nove narudžbine stići i opravdati velika ulaganja, što je dovelo do nesigurnosti u celom sektoru.
Početkom ovog meseca, francuski predsednik Emanuel Makron javno je kritikovao domaću odbrambenu industriju zbog sporog tempa proizvodnje. Istovremeno je upozorio da su francuski proizvođači u oštroj međunarodnoj konkurenciji.
"Niko nas ne čeka", poručio je predstavnicima najvećih kompanija, naglašavajući pritisak s kojim se suočavaju.
Dodatnu konfuziju unose i poruke koje dolaze iz Sjedinjenih Američkih Država. Vašington je od Evrope zatražio da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, što podrazumeva jačanje domaćih proizvodnih kapaciteta. Istovremeno, SAD nastavljaju da podstiču evropske saveznike da kupuju američko oružje, čime evropski proizvođači ostaju bez dela potencijalnih narudžbina i prihoda.
Od avgusta, saveznici u NATO su, kroz NATO-koordinisanu inicijativu PURL, kupili američko naoružanje vredno više milijardi evra za potrebe Ukrajine.
"Situacija je prilično zbunjujuća", rekao je jedan NATO diplomata za Euractiv, sumirajući frustracije koje sve više dele i evropske vlade i industrija.
(EUpravo zato.rs)