Ursula fon der Lajen pozvala je Evropu da ostane "staložena" pred pretnjama Sjedinjenih Američkih Država da bi mogle da pripoje Grenland, dok Vašington pojačava pritisak na Dansku da se odrekne kontrole nad ovim strateški važnim arktičkim ostrvom bogatim mineralima.
U govoru održanom u sredu (7. januara), povodom početka rotirajućeg predsedavanja Kipra Evropskom unijom, predsednica Evropske komisije pozvala je Evropljane da se ugledaju na osnivača stoicizma Zenona iz Kitijuma, rođenog na tom istočnomediteranskom ostrvu 334. godine pre nove ere, u trenutku kada rastu tenzije između EU i njenog najvećeg političkog i vojnog saveznika.
"Stoicizam nas uči da se ne plašimo izazova, već da im se suprotstavimo bistrinom uma i odlučnošću", rekla je Fon der Lajen u svom prvom javnom obraćanju ove godine.
"Da izazov pretvorimo u priliku. Nevolju u snagu. To je Kipar činio iznova, kroz vekove. I to je ono što Evropa sada mora da uradi zajedno."
Ona je dodala da se princip prema kojem je "zakon jači od sile" ne odnosi "samo na našu Evropsku uniju, već podjednako i na Grenland", koji ima široku autonomiju u okviru Danske, ali formalno nije deo EU.
Nakon što je SAD već napala Venecuelu
Njene izjave usledile su nakon američkog napada na Venecuelu početkom godine, koji je izazvao uznemirenost u evropskim prestonicama zbog bojazni da bi Donald Tramp uskoro mogao da ispuni obećanje o pripajanju Grenlanda, čime je američki predsednik više puta pretio od povratka u Belu kuću prošle godine.
Tramp i drugi američki zvaničnici takođe su upadljivo odbili da isključe mogućnost upotrebe vojne sile radi ostvarenja tog cilja, nakon iznenadnog napada, tokom kojeg su zarobljeni venecuelanski lider Nikolas Maduro i njegova supruga Silija Flores.
Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je ranije ove nedelje da bi eventualni američki napad na Grenland, teritoriju Danske koja je, kroz njeno članstvo, obuhvaćena NATO zaštitom, mogao da znači kraj vojne alijanse predvođene SAD, čija je otpornost već narušena slabljenjem američke podrške evropskoj bezbednosti i Trampovim nastojanjima da okonča rat u Ukrajini pod uslovima povoljnim za Rusiju.
Kipar, koji je 1. januara od Danske preuzeo šestomesečno rotirajuće predsedavanje Evropskom unijom, nije član NATO-a, ali je najavio da će evropska bezbednost i "dalje unapređenje saradnje između EU i NATO-a" biti jedan od ključnih prioriteta njegovog mandata.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je ranije da će se sledeće nedelje sastati sa danskim zvaničnicima kako bi razgovarali o Grenlandu.
(EUpravo zato)