Predsednik Rusije Vladimir Putin kritikovao je lidere Evropske unije zbog pokušaja da iskoriste zamrznutu rusku državnu imovinu kako bi finansirali paket pomoći Ukrajini vredan 210 milijardi evra, iako je taj plan na kraju propao.
Zbog snažnog otpora Belgije, u kojoj se nalazi najveći deo ruske imovine u finansijskom depozitorijumu Euroclear, evropski lideri su u ranim jutarnjim satima u petak (19. decembra) odlučili da umesto toga podignu 90 milijardi evra duga EU i taj novac pozajme Kijevu, bez kamate, kako bi Ukrajina nastavila da se brani od ruskih snaga.
Ipak, ta imovina će ostati zamrznuta sve dok Moskva ne okonča sukob i ne isplati ratnu odštetu Ukrajini. Ukoliko se to ne dogodi, EU zadržava pravo da rusku imovinu iskoristi kako bi nadoknadila sopstvena sredstva.
"To je pljačka. Ali zašto to ne funkcioniše? Zašto ne mogu da sprovedu tu pljačku? Zato što bi posledice za pljačkaše mogle biti ozbiljne", rekao je Putintokom svog godišnjeg obraćanja i sesije pitanja i odgovora sa novinarima i građanima Rusije.
"Bez obzira na to šta ukradu i na koji način, pre ili kasnije moraće da vrate ono što su uzeli", dodao je ruski predsednik, upozorivši da takvi potezi podrivaju poverenje investitora u evrozonu. "Mi ćemo štititi svoje interese, naročito pred sudovima".
Dugotrajniji rat
I pored Putinovih pravnih pretnji, novi priliv sredstava za Ukrajinu početkom naredne godine znači da će Rusija biti gurnuta u dugotrajniji rat, u trenutku kada njena ekonomija počinje da posrće pod teretom međunarodnih sankcija.
Prema zvaničnim procenama, ruska ekonomija će ove godine porasti svega jedan odsto, pri čemu se čitav taj rast, i više od toga, pripisuje vojnoj potrošnji. Stambena izgradnja, koja se tradicionalno smatra jednim od ključnih sektora, pala je za oko četiri odsto u toku ove godine.
Kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, ekonomija je drugo najvažnije pitanje za građane Rusije.
Putin je tokom konferencije za novinare odbacio zabrinutost zbog stanja ruske ekonomije. Naglo usporavanje rasta ove godine, kako je rekao, predstavlja "namernu odluku" vlade i centralne banke kako bi se sprečilo njeno pregrevanje.
Ruski predsednik je naveo i da su mere vlasti doprinele "uravnoteženju" budžeta, ali je priznao da će on biti u deficitu i ove i naredne godine, uprkos značajnim povećanjima poreza. Trenutne projekcije pokazuju da će budžetski deficit ove godine iznositi 2,6 odsto BDP-a, a naredne godine pasti na 1,6 odsto.
Iako ti procenti deluju skromno u međunarodnim okvirima, slabo razvijeno domaće tržište kapitala primorava državu da se zadužuje po vrlo visokim kamatama. Vlada trenutno mora da plaća gotovo 15 odsto kamate za izdavanje desetogodišnjih obveznica.
(EUpravo zato/Politico)