Evropski lideri sastaju se danas u Kopenhagenu, u atmosferi izuzetne napetosti i stroge bezbednosti. Na dnevnom redu su pitanja koja će odrediti sposobnost Unije da odgovori na rat u Ukrajini, ruske provokacije i sve slabiju posvećenost SAD evropskoj bezbednosti.
Kako je navedeno u saopštenju objavljenom na sajtu EU, na sastanku će se razgovarati o tome kako ojačati evropsku odbranu, pored ostalog i u svetlu nedavnih kršenja vazdušnog prostora nekoliko zemalja članica tog bloka za koje optužuju Rusiju.
Razgovori će trajati svega nekoliko sati, ( od 13 do 17.30 časova), a od lidera se očekuje da pronađu zajednički jezik pre narednog samita za tri nedelje. Na stolu će biti 5 ključnih tema i glavno pitanje, hoće li EU uspeti da pokaže odlučnost i jedinstvo u trenutku kada je kontinent suočen sa najvećim bezbednosnim izazovom u poslednjih nekoliko decenija?
· Odbrana
EU mora da odluči da li će Evropska komisija voditi ključne odbrambene projekte, poput "zida dronova" na istočnom krilu, najavljenog prošlog meseca ili će to preuzeti pojedinačne države. Veće zemlje, poput Nemačke, Francuske i Italije, zalažu se za više nacionalne autonomije.
Otvoreno je i pitanje finansiranja: neke članice traže zajedničko zaduživanje, dok Nemačka preferira korišćenje instrumenta SAFE vrednog 150 milijardi evra za nabavku oružja. Unija želi da ova pitanja budu razjašnjena kako bi do 2030. imala jasan plan naoružavanja.
· Zamrznuti ruski milijarde
Evropska komisija smatra da je pronašla pravnu "rupu" da oslobodi zamrznutu rusku imovinu i pretvori je u zajam od 140 milijardi evra za Ukrajinu.
Prema planu, ruska sredstva zamrznuta od početka rata isplaćivala bi se Kijevu kao beskamatni kredit, a Ukrajina bi ga vraćala tek kada Moskva prekine rat i plati ratne reparacije.
Ovakva odluka bi obično zahtevala jednoglasnost svih članica, ali se očekuje protivljenje Mađarske, Slovačke i Belgije (jer se sredstva drže u banci sa sedištem u Briselu).
Ipak, Komisija veruje da bi mogla da sprovede plan uz podršku kvalifikovane većine i tvrdi da bi on dodatno podstakao evropsku industriju naoružanja.
· Blokada ukrajinskog članstva
Za napredak Ukrajine ka članstvu u EU potrebna je jednoglasna podrška svih 27 članica. Problem je što Mađarska uporno blokira taj proces.
Predsednik Evropskog saveta António Costa planira da predloži promenu pregovaračkog okvira kako bi se otvaranje poglavlja za članstvo omogućilo kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno — čime bi se zaobišao mađarski veto.
Plan je dobio podršku Evropske komisije, ali nailazi na otpor Francuske, Holandije, Grčke i, prema diplomatskim izvorima, i same Danske.
· Novi paket sankcija Rusiji
Devetnaesti paket sankcija, objavljen prošlog meseca, još uvek nije odobren od svih članica. On uključuje proširenje liste ruskih i stranih banaka i energetskih firmi, među njima i kompanije iz Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kirgistana i Tadžikistana, prenosi Politico.
Mađarska ima dugu istoriju blokiranja sankcija (pre nego što ih na kraju ipak podrži), a premijer Viktor Orbán ostaje dosledan ideji smanjenja zavisnosti od ruskih energenata.
· Berlin pojačava pritisak
Nemački kancelar Friedrich Merz dolazi u Kopenhagen sa "spiskom zahteva" kako bi ograničio "stalnu regulaciju" iz Brisela i "stavio kočnicu birokratskoj mašini EU".
Njegov glavni zahtev biće preispitivanje zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ali to pitanje deli EU: Švedska je čvrsto protiv odlaganja roka iz 2035. za prelazak na električna vozila.
Ipak, prema pisanju briselskog portala, među temama se neće naći nemački stav o sankcijama Izraelu jer je Merz, koji je kolebao između pune podrške Izraelu i kritike zbog civilnih žrtava u Gazi, odložio objavu konačne pozicije.
(EUpravo zato.rs)