Svake godine 21. septembra svet obeležava Međunarodni dan mira, priliku da se podsetimo vrednosti stabilnosti, dijaloga i prevencije sukoba. Ovaj dan nosi posebno značenje za Evropu, kontinent koji je kroz istoriju platio visoku cenu rata, ali je istovremeno postao primer kako zajednička vizija i međunarodna saradnja mogu stvoriti dugotrajan mir.
Ovogodišnja tema je "Deluj sada za miran svet" i dolazi u trenutku kada Ujedinjene nacije obeležavaju 80 godina od svog osnivanja, neposredno posle Drugog svetskog rata.
Sukob između država naveden je kao najveći rizik u Izveštaju o globalnim rizicima Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu i dalje sugeriše da će tokom naredne dve godine "neizvesnost oko toka trenutnih sukoba i njihovih posledica ostati velika, a tenzije na drugim mestima mogle bi da eskaliraju".
U izveštaju je to okarakterisano kao "geopolitička recesija", a istaknuti su potencijali za humanitarnu katastrofu i ekonomske poremećaje, dodatno pogoršani erozijom mehanizama za prevenciju sukoba, padom mirovnih operacija UN i rastućom političkom blokadom u globalnom upravljanju.
Ukazuje se na hitnu potrebu reforme multilateralnih institucija i veću regionalnu saradnju kako bi se zaustavili fragmentacija i nestabilnost.
"Ursula fon der Lajen: Evropa je u borbi"
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je u svom govoru u Strazburu u 2025. godini da je "Evropa u borbi" i da je "ovo trenutak za evropsku nezavisnost". Naglasila je potrebu za snažnijim evropskim odgovorom na globalne pretnje, uključujući rat u Ukrajini, trgovinske sporove i ambivalentnost drugih velikih sila. Fon der Lajen je pozvala na nastavak podrške Ukrajini, predložila dodatne sankcije Rusiji i inicijative poput "saveza za dronove" vrednog 6 milijardi evra.
Evropska unija se angažuje na prevenciji sukoba i izgradnji mira kroz različite inicijative. Na primer, Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) koristi alate poput EU sistema za rano upozoravanje i Horizon Scanning kako bi identifikovala zemlje u riziku od sukoba i pružila pravovremene odgovore.
Takođe, EEAS je aktivna u posredovanju i dijalogu kako bi podržala napore EU u očuvanju i obnavljanju mira u bilo kojoj fazi ciklusa konflikta
Evropa posle Drugog svetskog rata - iz pepela sukoba do jedinstva
Drugi svetski rat bio je katastrofa bez presedana, sa milionskim gubicima i razorenim državama. Upravo iz ove tragedije rodila se ideja da mir nije samo odsustvo rata, već aktivni proces građenja institucija i vrednosti koje sprečavaju sukobe. Evropska unija, iako formalno nastala kroz EEK (Evropska zajednica za ugalj i čelik) 1951. godine, predstavlja simbol ove filozofije, ekonomska i politička integracija postala je alat prevencije sukoba među državama koje su vekovima ratovale.
Istorijski gledano, mir nakon velikih ratova često je bio krhak, ali sa jasnim poukama. Nakon Napoleonovih ratova, Bečki kongres (1815) stvorio je sistem ravnoteže moći u Evropi, koji je, iako ne savršen, održao relativnu stabilnost više od jednog veka. Slično tome, posle Prvog svetskog rata nastao je period tzv. "međuratne Evrope" u kojem su nastojanja da se stvore međunarodne institucije (Liga naroda) pokazala da prevencija sukoba zahteva institucionalne mehanizme, a ne samo diplomatske sporazume.
Analiza istorije jasno pokazuje: periodi mira nisu nastajali spontano. Uvek je postojala aktivna politika prevencije, bilo kroz ekonomske mehanizme, diplomatske saveze ili multilateralne institucije.
Evropska unija danas funkcioniše kao upravo takav mehanizam. Kroz politiku proširenja, regionalnu saradnju i promociju demokratskih vrednosti, EU ne samo da čuva mir na kontinentu, već služi i kao model za globalne inicijative prevencije sukoba.
Prevencija sukoba znači i ulaganje u obrazovanje, pravdu i socijalnu stabilnost, ali i spremnost da se reaguje na rane signale eskalacije. Evropski mirovni mehanizmi, poput misija EU u kriznim regionima ili diplomatskih inicijativa, pokazuju da mir nije samo etički imperativ, već i praktična potreba za stabilan i prosperitetan kontinent.
Lekcije za budućnost
Međunarodni dan mira podseća nas da mir nije prirodno stanje, već rezultat promišljenih politika i saradnje. Istorija Evrope nas uči da je stabilnost moguće postići kada države prevazilaze nacionalne egoizme i zajednički grade institucije koje štite i promovišu mir.
Danas, dok svet suočava sa novim izazovima, od regionalnih konflikata do globalnih migracija i klimatskih promena, princip prevencije sukoba ostaje ključan. EU, kroz svoju istoriju i institucionalnu snagu, pokazuje da dugoročni mir zahteva kontinuiranu pažnju, odgovornost i solidarnost među državama.
Kako se obeležava Međunarodni dan mira?
Međunarodni dan mira je ustanovljen 1981. godine rezolucijom 36/67 Generalne skupštine UN na dan početka njenog zasednja, koji se održavao svake godine trećeg utorka u septembru. Prvi Dan mira je obeležen u septembru 1982. Generalna skupština je 2001. jednoglasno usvojila rezoluciju 55/282, kojom je 21. septembar ustanovljen kao dan nenasilja i prekida vatre.
Aktivnosti povodom Međunarodnog dana mira imaju različite oblike širom sveta. U mnogim delovima sveta ovaj dan obeležava se minutom ćutanja, događajima posvećenim obrazovanju za mir, međukulturnim dijalozima i drugim aktivnostima koje unapređuju razumevanje i saradnju među kulturama.
Svake godine, dan se otvara u sedištu UN ceremonijom Zvonа mira, na prvi dan Generalne skupštine UN. Zvono mira izliveno je početkom 1950-ih od kovanica i medalja koje su poklonili predstavnici država članica UN i deca sa svih kontinenata.
Ovogodišnja tema je "Deluj sada za miran svet", pozivajući sve ljude širom sveta da "preduzmu konkretne akcije kako bi se mobilisali za mir".
"Od mirotvoraca na prvim linijama sukoba, do članova zajednice, do učenika u učionicama širom sveta – svi imaju ulogu koju mogu da odigraju. Moramo da dignemo glas protiv nasilja, mržnje, diskriminacije i nejednakostim, da praktikujemo poštovanje i prihvatimo raznolikost našeg sveta", poručuju UN.
(EUpravo zato.rs)