Evropska unija planira da novom direktivom ukine neplaćeno stažiranje i "lažne" pripravničke prakse koje nude beskrupulozni poslodavci.
Taj potez, koji su neke grupe kritikovale da nije otišao dovoljno daleko, verovatno će biti poslednji veliki zakonodavni predlog pre nego što mandat Evropskog parlamenta prestane sa junskim izborima.
Nikolas Šmit, evropski komesar za poslove i socijalna prava, nedavno je izjavio da se radi o kompanijama koje iskorišćavaju očaj mladih ljudi.
On je istakao da je od vitalnog značaja da se ova praksa ukine ne samo zbog mladih ljudi, već i da bi se podstakle evropske kompanije da privuku "talentovane mlade ljude" pre nego što oni počnu da razmišljaju o emigraciji.
"Glavna stvar o kojoj čujete u centralnoj Evropi, a možda i u nekim drugim zemljama južne Evrope, jeste odliv mozgova, žale se da gube svoju bolje obrazovanu mladost", rekao je on i nastavio:
"A zašto se ovo dešava? Zato što mladi ljudi nisu dovoljno plaćeni ili jednostavno nisu uopšte plaćeni kada su na pripravničkom stažu."
Međutim, Tea Jarc, iz Evropske konfederacije sindikata, opisala je tekst Evropske komisije kao "mutan" i pozvala da direktiva bude snažnija.
"Potrebna je jasnoća da bi se okončao skandal neplaćenog stažiranja. Potrebno nam je izoštravanje i jasnija definicija kako ćemo biti sigurni da najugroženiji neće biti izostavljeni", kazala je ona.
Procenjuje se da u Evropi ima oko 3,1 milion pripravnika, od kojih polovina nije plaćena.
Jarc je ukazala na glasanje u Evropskom parlamentu prošlog juna, na kojem su poslanici Evropskog parlamenta velikom većinom podržali izradu zakona kojim bi se zabranila većina neplaćenih stažiranja širom bloka.
"Parlament je bio vrlo jasan, dok ono što danas vidimo od Evropske komisije nije tako jasno", istakla je Jarc.
Kada je reč o naporima direktive da se pozabavi ovakvom praksom, Jarc kritikuje da je obaveza prepuštena organima za zapošljavanje.
"Vlasti rada trenutno se suočavaju sa ogromnim izazovima. Oni nemaju ljudske ili finansijske resurse da otkriju kršenja tržišta rada", ukazala je ona.
S obzirom na to da se mladi ljudi u ovim situacijama mogu plašiti da govore, ona je umesto toga pozvala da države članice i poslodavci budu odgovorni za suzbijanje iskorišćavanja mladih stažista.
Mladi evropski zeleni opisali su predlog Evropske komisije kao "veliko razočaranje" i "izdaju mladih" i pozvali EU da zabrani neplaćeno stažiranje.
"Predlog Evropske komisije ima za cilj da obezbedi pravednu platu samo za one pripravnike koji su završili školovanje i koji već primaju platu", navode oni i ističu da Komisija potpuno ignoriše sve studente koji ne dobijaju ništa za svoj obavljeni rad.
Ukazuju je na definiciju radnika koju je dala komisija da bi objasnila svoje tumačenje direktive, tvrdeći da je definicija sužena da uključi samo one koji su radili i primali platu - u suštini isključujući neplaćene pripravnike.
"Neplaćeni rad nije samo bezopasan previd, to je eksploatacija. Samo najprivilegovaniji pripravnici, koji mogu da se oslone na roditeljsku podršku, jeftino stanovanje i finansijsku sigurnost mogu sebi priuštiti neplaćeni staž, a čak i tada još uvek govorimo o eksploataciji", navode zagovornici ovog pravca.
Marija Rodriges Alkazar, predsednica Evropskog omladinskog foruma, rekla je da predlog nije ispunio njihova očekivanja.
Direktiva se ne bavi fundamentalnim pitanjem plate, niti pravima pripravnika na poslu, rekla je ona u saopštenju.
"Bez obavezujućih pravila o platama, Evropska unija neće okončati eksploataciju mladih na tržištu rada. Očekivali smo više da rad učinimo dostupnim svim mladim ljudima, a ne samo onima koji mogu da priušte da rade besplatno", kazala je Rodrigez Alkazar.
Predlozi su deo napora da se smanji nedostatak radne snage u EU koja je identifikovala 42 deficitarna zanimanja, uključujući IT, sajber bezbednost, tehničko osoblje u industriji solarne energije, sektor baterija, zdravstvo i građevinarstvo,svuda gde postoji višegodišnji pritisak.
Takođe postoji "veliki problem u drumskom saobraćaju sa nekoliko stotina hiljada koja je napustila poslove" od kovida, rekao je Šmit.
EU je identifikovala ogromnu priliku za starije od 50. Ali za razliku od Velike Britanije, koja je postavila barijere za ulazak niskokvalifikovanih radnika, EU otvoreno govori o potrebi angažovanja migranata na svim nivoima veština.
Iako EU nema zakonsku moć da insistira na isplaćivanju minimalne zarade jer je to nacionalna nadležnost, prema predlozima, pripravnicima i onima na stažiranju bi se garantovala neka plata, ali i prava na socijalna davanja, uključujući bolovanje i doprinose za osiguranje.
Oni bi takođe zahtevali od zemalja da uspostave rigorozne sisteme inspekcije kako bi se suzbili pokušaji poslodavaca koji koriste mlade ljude sa niskom platom ili bez plate da obavljaju isti posao kao svaki drugi radnik.
Šmit je dodao da je to ono što se naziva lažnim stažiranjem, gde vas zapošljavaju kao pripravnike, ali vi radite isti posao kao i svaki radnik.
"Da bismo pomogli inspektorima rada, imamo spisak stvari koje bi ukazivale da je nešto lažno pripravništvo, dodao je on.
U okviru sistema EU, komisija izrađuje nacrte zakona, ali države članice u Savetu Evropske unije i poslanici Evropskog parlamenta će ih onda razdvojiti pre nego što postignu sporazum. Preporuke Saveta već pokazuju da to neće biti jednostavno.
Direktive u EU zahtevaju od država članica da promene svoje nacionalne zakone kako bi bili u skladu sa sveobuhvatnim zakonodavstvom koje potiče iz Brisela.
Inače i ranije su vršene razne analize koliki je minimalni iznos koji praktikant može očekivati kako bi pokrio makar osnovne troškove života.
Prosek u EU se kreće oko 1.000 evra, ali treba uzeti u obzir i okolnosti na nacionalnom nivou, budući da se troškovi stanovanja i života dosta razlikuju u pojedinim članicama, pa čak i u različitim regionima u okviru jedne države.
O predloženoj direktivi Komisije raspravljaće uskoro Evropski parlament i države članice. Nakon što je usvoje zakonodavci, države članice imat će rok od dve godine da je ugrade u nacionalno zakonodavstvo.
Komisija će podržati države članice u sprovođenju preporuka i pozvati ih da dostavljaju ažurirane informacije o nacionalnim inicijativama, reformama, najboljim praksama i statistikama.
(M.A./EUpravo zato/the guardian.com)