Na predstavljanju rezultata "Istraživanja 1000 preduzeća za 2023. godinu", Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije rekao je da u proteklih godinu dana privreda beleži niz pozitivnih rezultata, od broja novoosnovanih kompanija do finansijskih pokazatelja, ali kao i prethodnih godina, dostupnost finansiranja i nedostatak kvalifikovanih kadrova opterećuju mikro, mala i srednja preduzeća i kompanije.
On je istakao da je veoma važno šta privreda iz godine u godinu želi da kaže kroz ovu Anketu koja je fokusirana na mala i srednja preduzeća.
"Možemo govoriti o veoma pozitivnim stvarima koje su se desile u proteklih godinu dana, kao što je rast broja novonastalih kompanija i preduzetnika. Posebno ohrabruju sve bolji finansijski rezultati poslovanja privrede. Međutim, iz godine u godinu se ponavljaju neke stvari koje mogu da budu bolje. Privrednicima nedostaje dostupnost finansija, a većina mikro i malih preduzeća najviše se finansira iz sopstvenih sredstava, dakle, imaju još uvek problem da dođu do finansijskih proizvoda, pogotovo u poslednjih godinu dana kada novac nikada nije bio skuplji u zadnjih 15 do 20 godina", rekao je Čadež.
Predsednik PKS navodi da je Anketa istakla temu koja se ponavlja godinama, a to je nedostatak kvalifikovanih kadrova i radne snage.
Kako kaže, da resorna ministarstva prihvataju inicijative koje dolaze iz privrede i da nikada više inicijativa Vlada Srbije nije prihvatila kao u prethodnoj godini, 74 odsto prihvaćenih inicijativa iz privrede. To, prema njegovim rečima, potvrđuje da dijalog ne samo da postoji nego je funkcionalan i radi za privredu.
"To potvrđuju i makroekonomski podaci ali i podaci preduzeća. Moramo da radimo, i to se vidi iz Ankete, na pronalasku alternativnih vidova finansiranja i mikrofinansiranja, pogotovo za mala i srednja preduzeća. Mnogo toga je urađeno ali imamo još dosta posla", poručio je Čadež.
Kaže da se kroz saradnju sa Ministarstvom privrede pripremaju novi predlozi za unapređenje programa namenjenih podršci privrednicima.
"Neki programi se godinama pokazuju kao veoma dobri, kao što je podrška privredi za nabavku opreme, a neki su komplikovaniji nego što bi morali da budu i tu možemo dosta toga da uradimo. Dobro je da Ministarstvo želi da čuje i naše predloge", ističe Čadež.
Kako navodi, PKS proteklih osam godina radi na uvođenju privrede u obrazovni sistem Srbije kroz dualno obrazovanje.
"Došli smo u fazu kada moramo da učinimo dodatne korake i prilagodimo neke zakone kako bi što više vremena učenici provodili u stručnim školama, a da i kompanije i učenici od toga imaju korist. I tu imamo nove predloge, čim se bude formirala nova vlada", rekao je Čadež i podsetio da je prof. dr Ursula Renold, vodeći ekspert za dualno obrazovanje, prihvatila predlog PKS da preuzme strateško vođstvo nad procesom jačeg uključivanja privrede Srbije u obrazovanje mladih.
On je podsetio da je PKS osnovao Centar za održivo poslovanje gde privrednici mogu da dobiju savete i podršku kada je u pitanju nova regulativa EU za izvoznike i dobavljače.
Čadež je zato pozvao kompanije da se prijave na konferenciju "InterKonekt" (InterConnect 2024) koja će se održati 17. i 18. aprila u Beogradu, a namenjena je spajanju velikih evropskih kompanija sa dobavljačima iz naše zemlje.
Navodi da su privredi na raspolaganju usluge Centra za digitalnu transformaciju (CDT), kroz koji je u proteklih šest godina prošlo više od 6.000 preduzeća.
Kako je poručio, PKS nastavlja sa razvojem novih usluga za digitalizaciju poslovanja kompanija, kao što su BizChat, prvi digitalni asistent u regionu i jedan od prvih u Evropi namenjen poslovnoj zajednici i nova digitalna platforma "Inovers" za povezivanje kompanija, startapa, naučno-istraživačkih institucija i akademske zajednice.
Ministar privrede Slobodan Cvetković rekao je da rezultati ankete jasno ukazuju na pozitivne promene u poslovanju, koje se prevashodno odnose na podsticanje privrednog rasta.
"Koncept koji imamo je dobar i nastavićemo sa podrškom malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kao i sa digitalizacijom, što omogućava unapređenje poslovnih procesa i obezbeđuje dodatne prihode za privredna subjekte", naveo je ministar.
Cvetković je naglasio da je bitan parametar, kada posmatramo naše poslovno okruženje, što je Srbija sastavni deo regiona i Evrope. Kako je kazao, mi smo praktično, i uslovno rečeno, sastavni deo Evropske unije, kao i da usklađujemo svoju regulativu sa principima EU ključnih za održiv ekonomski rast.
Nikola Pontara, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbij rekao je da je misija Svetske banke u Srbiji da pomogne zemlji da ostvari više stope privrednog rasta i postane zemlja visokog dohotka.
"Pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da bi ostvarili brži rast, više investirali i lakše funkcionisali je ključ za ostvarenje tog cilja", pojasnio je Pontara.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji rekla je da je "Anketa 1000 preduzeća" koristan prikaz procene malih i srednjih preduzeća o poslovnom okruženju u Srbiji.
"Ovogodišnji nalazi ukazuju na veoma pozitivne pomake, ali i na oblasti u kojima su reforme i dalje potrebne. EU će nastaviti da podržava efikasne mehanizme konsultacija između srpskog javnog i privatnog sektora kako bi se identifikovale ključne reforme poslovnog okruženja'', istakla je ona.
Tomislav Momirović, ministar trgovine naveo je da Vlada Republike Srbije pažljivo analizira rezultate ovog i sličnih istraživanja u nastojanju da ponudi regulatorna rešenja, koja će dati snažan zamah razvoju ovog tržišnog segmenta, uz punu pravnu zaštitu pružalaca usluga i potrošača.
Nakon uvodnih obraćanja održana je prezentacija Ankete i panel na kojem su učestvovali Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede, Bojana Tošić, direktor Republičkog sekretarijata za javne politike, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS, zatim, prof. Dragan Stojković, E- commerce ekspert, Radovan Jovanović iz kompanije UNIPLAST i Marko Rakić, SPON.
(M.A./EUpravo zato/PKS)
