Prioritet Austrijske narodne partije (ÖVP) ove godine biće uvođenje zakonske zabrane šerijatskog prava na austrijskom tlu, izjavio je kancelar Kristijan Štoker pred sastanak koalicione vlade, koja okuplja narodnjake, socijaldemokrate i neoliberale.
Socijaldemokrate, koje drže Ministarstvo pravosuđa, protiv su zabrane, upozoravajući da bi ona mogla imati nepredviđene posledice u slučajevima međunarodnog privatnog prava.
Do sada je u Austriji samo jedan sud, Bečki okružni sud, doneo presudu na osnovu šerijatskog prava, i to u avgustu prošle godine.
Reč je bila o imovinskom sporu dve strane koje su u prethodnom privatnom ugovoru regulisale međusobne odnose po islamskom pravu. Kada je došlo do potraživanja od milion evra, obratili su se državnom sudu, koji je u tom presedanu odlučio po odredbama šerijata.
Ova odluka prošlog leta izazvala je podelu među pravnicima i političkim strukturama, dok je javnost, uglavnom preko tabloida, reagovala kao na skandal.
Veći deo medija nije imao problem sa zataskavanjem, već je predmet imao mali javni interes.
Zagovornici presude tvrde da odluka austrijskog suda nije bila u sukobu sa nacionalnim zakonima i da se poklapa sa ranijim šerijatskim odredbama. Drugim rečima, odluka je samo "potvrđena", jer bi oba pravna sistema donela isti zaključak.
Austrijska opozicija, Slobodarska partija (FPÖ), glasno je protestovala, uz kritiku da ovakve presude legitimizuju islamsko-fundamentalističke regulative života u Austriji. Štoker je tada obećao donošenje odgovarajućeg zakona, a sada je u januaru krenuo u realizaciju te inicijative.
Šerijat u evropskim pravnim sistemima
Šerijatsko pravo je u Evropi prisutnije nego što se obično misli, ali uglavnom "ispod radara".
Najviše je razvijeno u Velikoj Britaniji, gde funkcionišu šerijatska veća - oko 30 većih i dvostruko više manjih i regionalnih. Njihove odluke nisu deo zvanične mreže britanskih sudova, ali se priznaju u privatnom pravu, posebno kod ugovaranja braka, razvoda, nasledstva i poslovnih odnosa. Britanski sudovi dodaju da su takve odluke prihvatljive samo ako nisu u sukobu sa nacionalnim zakonima.
U Grčkoj se šerijat toleriše kao običajno pravo muslimanskih manjina, ali i tamo stalno izaziva proteste. U Nemačkoj i Francuskoj još uvek nije zabeležen presedan zasnovan na šerijatskom pravu - formalno je zabranjeno, ali se i dalje toleriše u privatnom i porodičnom pravu, pod uslovom da ne krši nacionalne zakone.
Drugim rečima, u Evropi se šerijat priznaje samo kada nije u suprotnosti sa državnim zakonima.
Problemi i izazovi
Tri su ključna problema:
Evropski sudovi prihvataju šerijat uglavnom u porodičnom pravu, što uključuje položaj žena i pitanja koja su najkontroverznija, poput "ubistava iz časti". Sudovi se nalaze u dilemi šta od šerijatskih odredbi primeniti, što često kosi sa temeljnim principima evropskog pravnog sistema.
Uvođenje šerijatskih elemenata stvara paralelni pravni sistem i podstiče očekivanja islamskih zajednica da se takva praksa može proširiti i legalizovati kroz politički aktivizam.
Istorijska paralela
Evropa je od srednjeg veka do kraja 19. veka imala paralelno funkcionisanje crkvenog i državnog prava, što je napušteno kada su evropske države postale sekularne.
Prethodno je titula "doktor oba prava" (državnog i crkvenog) bila cenjena, ali je ukinuta oko 1880. u Austriji. I danas se ovakvi kurikulumi održavaju u Nemačkoj i Švajcarskoj, dok u nekim slučajevima u Vatikanu imaju ceremonijalni karakter.
Sa uvođenjem šerijata kao pravnog oslonca u evropskim sudovima, ponovo se uvodi praksa "dva prava" - jednog verskog, drugog državnog, ali sada je u fokusu islam, a ne hrišćanstvo.
Zato je izjava kancelara Štokera ključna: njegovo opredeljenje za zabranu šerijata u obrazloženju sudskih presuda ostaje prioritet ove godine. Socijaldemokratski koalicioni partner najavljuje da će pokušati da zaustavi ovu inicijativu.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)