"Srela sam se sa predstavnicima Studentske liste nakon njihove pobede na parlamentarnim izborima u Srbiji i razgovarali smo o mnogim stvarima. Fokus je da se odredi put kojim Srbija ponovo može da bude demokratska zemlja", navela je evropska komesarka za proširenje Marta Kos tokom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o zemljama kandidatima.
Kako je napomenula, iako postoji 10 kandidata, mogu se podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju zemlje koje napreduju ka EU poput Crne Gore, u drugoj su BiH, tzv. Kosovo ili Severna Makedonija koje su u zastoju, dok se Srbija nalazi u trećoj grupi država koje nazaduju.
"Srbija je poseban slučaj, ali ponoviću ono što sam ranije rekla tokom studentskih protesta koji su trajali oko dve godine.
Ono što su demonstranti želeli i za šta su se zalagali su iste vrednosti za koje se i mi zalažemo, a to su borba protiv korupcije, slobodni i nezavisni mediji, nezavisno pravosuđe, dobrosusedski odnosi, strateško usklađivanje sa EU i slično. Spremni smo da pomognemo novoj Vladi da ostvari sve neophodne reforme", navela je Kosova.
Prema njenim rečima, mora se ponovo izgraditi poverenje između Srbije i članica EU.
"A moj zadatak je da kreiram poverenje od EU ka građanima Srbije. To neće biti lako, ali tek onda ćemo moći da se pomerimo ka pristupanju EU.
Šta piše u izveštaju o evropskom putu Srbije?
Srbija nije ostvarila nikakav suštinski napredak u pristupnim pregovorima, navodi se u izveštaju za protekli period.
Izveštajni period obeležila je sve veća društvena polarizacija, čak i u predizbornom kontekstu. Iako je Srbija napredovala u radu na usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, negativni trendovi u vezi sa osnovama pristupnog procesa bili su u suprotnosti sa deklarisanim ciljem vlasti o pristupanju EU i vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije.
Usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) ostala je na niskom nivou. Srbija takođe mora da sprovede sve obaveze koje proizlaze iz dijaloga posredstvom EU, koji i dalje predstavlja sastavni deo njene evropske perspektive.
Nedavni parlamentarni izbori u Srbiji dali su novoizabranoj vladi snažan mandat za reforme. Napredak ka pristupanju EU zavisiće od napora buduće vlade da preokrene negativne trendove, i da osnovama procesa, uključujući demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava, da prioritet. Biće potrebno da obnovi demokratski dijalog zasnovan na poštovanju, pokaže jasno i nedvosmisleno opredeljenje za vrednosti EU, pa i kada je reč o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao i o naporima ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji odnosa.
Takođe je napomenula da i članice treba da sagledaju širu sliku.
"Kad pričamo o benefitima, ja sama to mogu da posvedočim jer dolazim iz zemlje koja nije bila deo EU. Nakon pristupanja EU, videla sam razliku. Nije sve u brojkama, ali je jasno da se nakon ulaska u Uniju BDP po glavi stanovnika može povećati za 13 odsto", rekla je.
Marta Kos je ponovila zašto je proširenje Evropske unije važno u ovom istorijskom trenutku.
"Prvi put u istoriji EU imamo protivnike, strane disruptivne snage kako ih ja zovem, koje žele da propadnemo. Prvo su nas napali kao Ukrajinu. Rta nije počeo 2022. godine već kada je ta zemlja odlučila da krene evropskim putem. Bez integracije susedstva, nećemo biti bezbedni. Zato je neophodno da sarađujemo i objašnjavamo sve iznova i iznova. Morate shvatiti šta to znači ako odjednom ostanemo bez energije ili ako ruski dronovi dođu do Nemačke i drugih gradova u Evropi", zaključila je.
(EUpravo zato)